Dijana Vukomanović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

POLITIČKE STRANKE I SRPSKI NACIONALNI INTERES

Analiza je usmerena na proces redefinicije koncepta "srpskog nacionalnog interesa" koji političke i intelektualne elite u savremenoj Srbiji nastoje da utemelje na tri ključna stuba: istorijskim, tradicionalnim interesima srpskog naroda, poukama sloma jugoslovenske državne zajednice i etničkim sukobima tokom devedesetih godina i novonastalom geopolitičkom okruženju na Balkanu i Evropi na pragu XXI veka. Premda su programi najrelevantnijih političkih partija u Srbiji još uvek utemeljeni na memorandumskoj matrici o bezdržavnosti i obespravljenosti Srbije, preovlađujući koncept srpskog nacionalnog interesa u savremenosti sve više gubi nacionalistički, i zadobija prodemokratski predznak.

PERIODIKA

TRANSFORMACIJA EKONOMSKOG I POLITIČKOG KAPITALA ELITA U POST-KOMUNIZMU

Rad je usmeren na identifikaciju trendova u genezi post-komunističkih elita i njihove kontekstualne, sistemske eksplikacije. Analiza je utemeljena na konceptima francuskog sociologa Pjera Burdijea konceptima „polja“ i „kapitala“ koji su naročito pogodni za analizu transformacije elita. Burdije naglašava da su pozicije akte­ra unutar polja objektivno definisane njihovim rangom u strukturi (re)distribucije moći ili kapitala (ekonomskog, političkog, socijalnog i kulturnog) koji su konvertibilni jedan u drugi. Izložene su tri glavne teorije o procesu transformacije elita u regionu Centralno-Istočne Evrope: teorija reprodukcije elita, teorija cirkulacije elita, te teorija klasne reprodukcije elita. Autorka zapaža da se formirala nova politička klasa post-komunizma, ideološki heterogena, ali socijalno-klasno homogena, koja, uprkos tome što deklarativno zagovara demokratiju, teži hegemoniji. Ovaj hegemonistički blok moći sastoji se od bivših komunističkih tehnokrata, nove post-komunističke politokratije i intelektualne elite koja je kreator javnog mnenja. Mehanizam vladanja ovog heterogenog bloka moći je „menadžerizam“ koji je postao ideologija nove post-komunističke elite.

PERIODIKA

KONCEPT SLOBODE U PROGRAMIMA RELEVANTNIH PARTIJA U SRBIJI

Na osnovu izloženih odlomaka iz programa političkih stranaka posvećenih slobodi može se zaključiti da su nakon go­tovo dve decenije partijskog pluralizma sve relevantne stran­ke u Srbiji SPS, SpO, DS, DSS, G17 Plus, u preovlađujućoj meri konačno i SRS, normativne koncepte slobode utemeljile u liberalnoj matrici. Ipak, definicija slobode je u partijskim programima rudimentarna i nije razvijena u punom varijetetu liberalne misli. U partijskim programima koncept slobode se prvenstveno vezuje za ideju građina kao autonomnog pojedinca, koji slobodu koristi u cilju postizanja samoostvarenja. Dakle, partije u svojim programima naglašavaju pozitivni koncept slobode (pre svih SPS, kao i G17 Plus), dok je negativni koncept slobode insistiranje na odsustvu spoljašnjih ograničenja u drugom pla­nu. Partije stavljaju težište na korektivni princip ograničenje slobode slobodom drugoga, koji je ugrađen u programe četiri stranke: SPS, SPO, DS i G17 Plus, u eksplicitnom normativ­nom značenju koji je formulisao Džon Stjuart Mil. Primetno je da se u partijskim programima slobodan građanin još uvek nalazi u njegovom prvobitnom statusu naturalis prirodnom stanju slobode u kojemu je on još uvek individualizirano biće, a ne aktivni građanin koji svoju slobodu koristi da bi dostigao pun građanski status status civilis. Ipak, G17 Plus i SPO čine korak dalje u odnosu na druge stranke u tom pravcu u svojim pro­gramima izlažu jednu komunitarnu koncepciju koja pored prava na slobodu naglašava i element odgovornosti prema široj zajednici. Istovremeno, SPO je, uz SRS, i zloupotrebila ovaj svoj deklarativni princip sloboda izražavanja mišljenja se u prvobitnim programima ove dve stranke degenerisala u propagiranje govora mržnje prema pripadnicima nacionalnih manjina. Ipak, i ove su dve stranke u potonjim programima napravile normativni preskok u liberalno polje ljudskih prava i sloboda. Dakle, među relevantnim partijama u Srbiji je uspostavljen liberalni konsenzus neliberalni normativni postulati nisu više prihvatljivi kao legitimni.

PERIODIKA

KONCEPTI PRIVATIZACIJE U PROGRAMIMA POLITIČKIH PARTIJA U PRVOJ DECENIJI TRANZICIJE U SRBIJI

Analiza programa relevantnih političkih partija u Srbiji (SPS, DS, SPO, SRS i DSS), u periodu 1990-2001. je pokazala da nijedna od partija nije prezentovala normativno “čistu” ekonomsku matricu, već je svaka od njih pribegla eklekticizmu u genezi njihovih programa uočljiva je kombinacija elemenata različitih škola mišljenja ekonomista. Premda se sve relevantne partije za­lažu za restituciju privatne svojine, liberalizaciju tržišta, otpočinjanje procesa privatizacije i redefinisanje uloge države u ekonomiji, njihovi su modeli ekonomske politike različiti: SPS još uvek zagovara model “tržišnog socijalizma”, SPO je autentičan zagovornik nativističkog ruralnog tradicionalizma, dok se DSS zalaže za zapadnoevropski socijaldemokratski model “socijalno-tržišne ekonomije”. SRS kombinuje ideje klasičnog, Kejnzovog i (neo)liberalizma i naposletku će DS od ideje “narodnog kapitalizma” (Volkskapitalismus) razviti varijantu neoliberalnog “istočnoevropskog tačerizma”.

PERIODIKA

IDEOLOŠKO PROFILISANJE RELEVANTNIH PARTIJA U SRBIJI

Na osnovu sumarne analize partijskih programa može se zaključiti da se šest relevantnih partija u Srbiji mogu razvrstati, uslovno rečeno, u četiri distinktivne ideološke familije: jednu grupu čine ortodoksni levičari (SPS) i social-demokra­te (DS), drugu nacional-populisti (SPO) i iliberalni populi­sta (SRS), posebnu grupu čine “narodnjaci” (DSS), i naposletku, (neo)liberali (G17 Plus). DSS je bila najdoslednija u očuvanju svoje izvorne ideološke matrice. SPS i SPO u ideološkom smislu nisu značajnije napredovale u posmatranom periodu od protekle dve decenije. DS i SRS su bile najodlučnije od svih ostalih relevantnih partija u pravljenju ideoloških preskoka, naročito u domenu ekonomsko-socijalnih pozicija na relaciji levica-desnica. Ideološka matrica G17 Plus je u najvećoj meri normativ­no konzistentna. Može se uočiti grupisanje većine relevantnih partija u desnom političkom polju neosporno se tu svrstavaju i SRS i SPO i DSS i G17 Plus. Dve preostale partije, SpS i DS dugoročno se opredeljuju za konkurenciju unutar levog spektra političkog polja Srbije.

PERIODIKA

ZAŠTO (NI)SU LIBERALI - G17 PLUS I LDP? IZNOVA O „KRHKOJ LIBERALNOJ VERTIKALI“ U SRPSKOJ POLITICI

Analiza je usmerena na davanje odgovora na pitanje da li se i u kojoj meri dve relevantne parlamentarne političke stranke G17 Plus i Liberalno demokratska partija (LDP) zaista mogu označiti kao liberalne, budući da se one tako deklarišu i samorazumevaju. Da bi se dao odgovor na ovo pitanje autor ukratko izlaže ključne tendencije inkorporacije Zapadne liberalne ideološke matrice u post-komunističkim zemljama Centralno-Istočne Evrope. Poseban naglasak u analizi je stavljen na preteče današnjih liberalnih partija u Srbiji na tzv. „anarholiberale“ pro-reformski orijentisane komunističke lidere koji su krajem 60-ih i početkom 70-ih godina prošlog veka pokušali da u ekonomiji sprovedu modernizacijski projekat laisseiz-faire, pro-tržišno orijentisanih reformi. Autor ukazuje na činjenicu diskontinuiteta u održanju tzv. „liberalne vertikale“ da su liberalno orijentisani političari i liberalno orijentisana politika u Srbiji gotovo potpuno utihnuli na političkoj sceni Srbije u poslednje tri decenije XX veka, nakon pada srpskih anarho-liberala, 70-ih godina. Tek će u drugoj deceniji obnove partijskog pluralizma sa pojavom dve partije koje su predmet ovog rada G17 Plus i LDP liberalna opcija ponovno početi da se rehabilituje, da se iznova redefiniše i promoviše na političkoj sceni Srbije. Analiza programskih odrednica ovih dveju partija u odnosu na temeljne vrednosti liberalizma: nemešanje države, princip građanstva, slobode i tržišne ekonomije pokazala je da je G17 Plus uspela da koncipira ideološki konzistentnu (neo)liberalnu legitimacijsku matricu, dok je LDP iskazao neuobičajenu meru eklekticizma, čak i neočekivanih ideoloških devijacija. Od kojih su ilustrativni anarhistički animozitet koji ova partija izražava prema državi i njenim institucijama, i zalaganje za sprovođenje korektivne pravde lustracije, koja su pre simptomatična za revolucionarne partije ortodoksne levice. U tom smislu se LDP može označiti kao „anarho-liberalna“ stranka, dok su G17 Plus, u ideološkom smislu „neo-liberali“ U domenu ekonomskog programa, obe se partije kreću u orbiti socijal-liberalizma.

ç