Darko Simović

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Kriminalističko-policijska akademija, Beograd

PERIODIKA

Perception of Discrimination in Serbia: Normative Framework and Practice

The paper, firstly, points to the existing normative anti-discrimination framework of the Republic of Serbia, or whether and to what extent the existing Serbian legal solutions comply with international standards. The authors then present a comparative analysis of the results of their research into the attitudes of Serbian police to discrimination with those of similar research conducted among citizens and other public administration representatives in Serbia up to this point. Thus, the authors offer a complete picture of how Serbian citizens and public administration representatives, including the police, perceive discrimination in Serbia. In the third part of the paper, the authors attempt to point to the most important indicators and results of institutional response to the forms of discrimination manifested in the Serbian society, particularly through the activity of the Commissioner for the Protection of Equality, and through the analysis of case law and jurisprudence of the Constitutional Court of Serbia.

PERIODIKA

UNIVERZALIZACIJA I/ILI IDEOLOGIZACIJA LJUDSKIH PRAVA?

U ovom radu autori analiziraju preobražaje ljudskih prava u savremenom društvu, koji predstavljaju posledicu isprepletanosti prava i morala. Ljudska prava, koja su izrasla iz plemenite ideje prirodnih prava, danas sve više postaju sredstvo vođenja svetske politike, sa skrivenim totalitarnim tendencijama. Pod izgovorom univerzalizacije ljudskih prava i širenja koncepta „dobre vladavine“ vodi se najveći broj ratova današnjice. Ideološki karakter ljudskih prava, koji se ogleda u jednosmernom razumevanju i širenju ideje „dobrog“ života, je potpuno primetan, a ponekad i ogoljen. Nakon analize i kritike neselektivnog preuzimanja i vrednosnog punjenja pojma ljudskih prava u Ustavu Republike Srbije, autori zastupaju stanovište moralnog (vrednosnog) relativizma u odnosu na ljudska pra­va, koje bi najbolje odgovaralo savremenim pluralističkim društvima.

PERIODIKA

NAROD KAO NOSILAC I VRŠILAC SUVERENOSTI - REANIMACIJA NEPOSREDNE DEMOKRATIJE

Autori u radu razmatraju mogućnost ponovnog oživljavanja neposredne demokratije u savremenim uslovima. Polazeći od ideje da se vršenje suverene vlasti ne sme suviše udaljiti od naroda kao stvarnog nosioca suverenosti, autori se zalažu za širu upotrebu institucija neposredne demokratije, što bi mo­glo predstavljati samo prvi korak ka revitalizaciji neposredne antičke demokratije atinskog tipa, ali u drugačijim okolnostima. Uz ubrzani tehnološki razvoj i napredovanje informacionih tehnologija, tehnička ograničenja ne predstavljaju više veliku prepreku uspostavljanju onoga što se može nazvati „elektronska agora“. Elektronske narodne iniciative i elektronski referendumi bi mogli postati brz, efikasan i jeftin način postizanja društvenog konsensusa oko najvažnijih pravnih i politički pitanja. Autori stoje na stanovištu da bi jedan oblik Rusoovog dru­štvenog ugovora danas možda mogao zaživeti u sajber prostoru, u nekoj vrsti sajber eklezije.

PERIODIKA

PREZIDENCIJALIZOVANJE SRPSKOG PARLAMENTARIZMA (2006-2016)

Ustav Srbije od 2006. godine nije doneo značajnije novine na polju horizontalne organizacije vlasti. Parlamentarizam od 1990. godine je dodatno racionalizovan, ali politička praksa ukazuje na to da njegovi suštinski nedostaci nisu otklonjeni novim ustavom. Sistem vlasti je i dalje podložan prezidencijalizovanju, a njegovo funkcionisanje u praksi prevashodno zavisi od vaninstitucionalnih faktora. Prezidencijalizacija politike podrazumeva prenošenje težišta sa kolektivne, partijske politike na model individualizovanog, liderskog vođenja politike. Osim toga, Srbiju odlikuje izrazito nizak nivo pravne i političke kulture, pa otuda i nerazumevanje institucionalne logike suptilnih mehanizama parlamentarizma. Glavna slabost sistema vlasti u Srbiji je nekonzistentnost u ustavnom modeliranju institucije šefa države. Predsednik Republike je zamišljen kao moderatorna, arbitražna vlast koja bi trebalo da usklađuje rad parlamenta i vlade. Međutim, minula politička praksa ukazuje na to da predsednik Republike nikada nije, u pravom smislu te reči, ostvarivao tu svoju ulogu zato što postoji nesklad između neposrednog političkog legitimiteta i delokruga ovlašćenja kojima raspolaže. Kao mogući načini korekcije postojećeg sistema vlasti nameću se dva rešenja. S jedne strane, moguće je predvideti kancelarijsku varijantu parlamentarizma u kojoj bi se šef države birao u parlamentu. S druge, može se govoriti o ideji da racionalizovani parlamentarizam Srbije treba transformisati u polupredsednički sistem. To su mogući načini usklađivanja načina izbora šefa države i delokruga njegove nadležnosti. Međutim, saglasno ustavnoj tradiciji Srbije, ali i postojećem političkom ambijentu optiranje za polupredsednički sistem se čini unekoliko racionalnijim izborom.

PERIODIKA

(NE)PRAVNA PRIRODA BRISELSKOG SPORAZUMA

Rad je posvećen analizi pravne prirode Briselskog sporazuma. Osnovni cilj rada je da se posredstvom opredeljenja pravne prirode ovog akta predvide i posledice koje on može proizvesti u pravnom poretku Srbije. Analizi se pristupilo na dva koloseka – međunarodnopravnom i ustavnopravnom. U javnosti i dosadašnjem kategorizovanju Briselskog sporazuma nije postignuto jedinstvo u pogledu njegove pravne prirode u domenu međunarodnog javnog prava, odnosno u kategorijama međunarodno javnopravnih instituta. Stoga je u ovom radu, u njegovom prvom delu, razmatrano da li je Briselski sporazum međunarodni ugovor ili je pak pravni akt nastao kao produkt posredovanja kao mirnog sredstva razrešenja spornog pitanja. Zaključak do koga se došlo je da Briselski sporazum ne ispunjava elemente za status međunarodnog ugovora, ali da svakako jeste pravni, a ne politički akt. Budući da je postavljeno pitanje ustavnosti ovog pravnog akta, nastala je dilema na koji način bi Ustavni sud Srbije trebalo da postupi. Imajući u vidu da Ustavni sud Srbije još uvek nema jasno izgrađenu doktrinarnu osnovu pri odlučivanju, dat je kratak teorijski i komparativni osvrt na dva dijametralno suprotna pristupa pri tumačenju ustava: doktrina originalizma i doktrina ustava kao „razvijajućeg stabla“. Analiza komparativne jurisprudencije navodi na zaključak da postoji sve veći trend približavanja ove dve doktrine u praksi, ali da (ustavno)sudska kontrola ustavnosti nikada ne podrazumeva donošenje odluka koje direktno protivreče jasnoj i izričitoj ustavnoj normi. Dakle, zbog očigledne neustavnosti Briselskog sporazuma, bez obzira na kojoj doktrinarnoj osnovi će zasnovati svoju odluku, Ustavni sud nema drugi izbor nego da donese odluku o njegovoj neustavnosti.

PERIODIKA

USTAVNOSUDSKO UOBLIČAVANJE PRAVA NA PENZIJU U REPUBLICI SRBIJI

Zakonska mera smanjenja penzija iz 2014. godine izazvala je oprečne stavove. Isticana je nužnost preduzimanja takve mere radi konsolidovanja budžetskog sistema, dok, s druge strane, u stručnoj javnosti dominira gledište o njenoj neustavnosti. Premda je podnetu inicijativu o kontroli ustavnosti tog zakona odbacio, Ustavni sud se upustio u detaljno obrazlaganje svoje odluke. Pravo na penziju je razdvojeno od prava na penzijsko osiguranje i devalvirano na rang zakonskog prava. Istovremeno, može se osporiti privremenost preduzetih zakonskih mera, jer se njihovo trajanje vezuje za okolnosti koje nisu izvesne i koje se ne mogu predvideti. Smanjenje penzija se predviđa na neizvesno dug period, pa se može opovrgnuti teza da preduzeta zakonska mera ispunjava test srazmernosti. Nisu istaknuti argumenti koji bi nedvosmisleno uverili da smanjenje penzija ne narušava ustavnu obavezu države da se stara o ekonomskoj sigurnosti penzionera. No, protek vremena opravdava novo pokretanje ustavnog spora, jer bi se privremenost zakona mogla uverljivije osporavati.

ç