Danijela M. Bjelja

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd.

PERIODIKA

DIGITALNA DIPLOMATIJA KAO MEĐUNARODNI BEZBEDNOSNI IZAZOV I PRAKSA REPUBLIKE SRBIJE

U radu su analizirane promene u diplomatskoj praksi prouzrokovane razvojem informaciono komunikacionih tehnologija. Posebno je vrednovan značaj digitalne diplomatije kao rastućeg globalnog fenomena, čiji se potencijali tek naziru, ali i izazovi manifestnih i latentnih bezbednosnih rizika i pojava na međudržavnom planu koji mogu biti direktna posledica neoprezne digitalne diplomatske prakse. U radu se polazi od determinisanja pojma digitalne diplomatije, određivanja njenih prednosti i nedostataka kao i uzročno-posledičnih bezbednosnih izazova. Autor kritičkom analizom diskursa objava visokih zvaničnika ukazuje na primere bezbednosnih izazova digitalne diplomatije „na vrhu“ i posebno analizira takve pojavne procese u Republici Srbiji. Autor na kraju rada ističe da oprezna, koncizna i diplomatskom stilom upakovana digitalna diplomatija otvara novo poglavlje u globalnom diplomatskom komuniciranju, jer se znatno povećavaju kapaciteti za javnu diplomatiju ali i upozorava na potencijalne bezbednosne rizike usled nediplomatskih izjava otisnutih na društvenim mrežama kao glavne alatke za ostvarivanje digitalne diplomatije.

PERIODIKA

KREATIVNO VOĐSTVO

Kreativno vođstvo je kompleksan pojam i njegovo određenje podrazumeva posedovanje znanja iz oblasti kreativnosti, vođstva i upravljanja promenama. Da bi nešto bilo označeno kao kreativno potrebno je da zadovolji sledeće kriterijume: kriterijum novine tj. jedinstvenosti (da nije kopija nečega što već postoji), kriterijum funkcionalnosti (da služi onome čemu je namenjeno) i kriterijum vrednosti (poseduje vrednost ne samo za kreatora već i za društvo). Vođstvo se danas u savremenoj teoriji najčešće de­finiše kao proces u kome vođa utiče na sledbenike radi ostvarenja zajedničkog cilja. Kreativno vođstvo možemo definisati kao sposobnost rešavanja problema na nov način, stvaranjem novih vrednosti od koristi za organizaciju i uticajem na druge ljude (sledbenike), motivisanjem i inspirisanjem grupe na akciju, radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva. Kreativni vođa je stvaralac novih procesa, proizvoda, usluga ili performansi. Pored toga što sam stvara, kreativni vođa ima veliku ulogu u stvaranju kreativne prakse u organizacije. On je i edukator za svoje saradnike. Kreativni vođa takođe ima važnu ulogu u selektovanju i zapošljavanju kreativnih ljudi i stvaranju uspešnog tima čiji će rezultati biti u funkciji stalnog, kontinuiranog razvoja. Kreativni vođa ima ključnu ulogu u selekciji, nagrađivanju i im­plementaciji najkreativnijih rešenja unutar organizacije.

 

PERIODIKA

HUMOR KAO ELEMENT SAVREMENE POLITIČKE KOMUNIKACIJE: IZBORNE KAMPANJE SRBIJE I ŠPANIJE

U nastojanju da široj javnosti „prodaju” određene političke ideje i vrednosti, u današnjem digitalizovanom medijskom svetu političke stranke u potpunosti su prihvatile preporuke reklamnih agencija i, za razliku od nekadašnjih krutih normi i pristupa lišenog kreativne slobode, u svojim kampanjama počele su da pribegavaju smelijem i originalnijem izrazu zasnovanom na upotrebi upečatljivih poruka, ali i često dvosmislenih i provokativnih slika i slogana. Sa druge strane, kao neizostavan element savremene političke komunikacije, u ambijentu duboke političke, društvene i ekonomske krize u kojoj su se našle kako Srbija, tako i Španija, upotreba društvenih mreža i novih tehnologija omogućila je razvoj video aktivizma u kome se kao dominantan vid političke borbe izdvojilo širenje raznih parodijskih video improvizacija i satiričnih poruka plasiranih u javnost delimično od strane samih političkih partija, a delimično od strane građana i novih medija. Sa ciljem da ukažemo na paralele u aktuelnim političkim kretanjima u Srbiji i Španiji i istaknemo svrsishodnost prisustva humorističkih elemenata u oblasti moderne političke komunikacije, u ovom radu ćemo analizirati neke od najpopularnijih komičnih sadržaja nastalih u okviru predizbornih kampanja obeju zemalja. Pristupajući problematici humora kao specifičnoj kategoriji uslovljenoj principima grupne dinamike i socijalne interakcije, posebnu pažnju posvetićemo njegovoj evolutivnoj dimenziji otelotvorenoj kroz masovnu upotrebu društvenih medija poput Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i sl. (Facebook, Twitter, YouTube) i sve izraženije „postdemokratsko” raspoloženje građana.

 

ç