Brankica Janković

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Beograd.

PERIODIKA

RADIKALNI ISLAMIZAM I BEZBEDNOST BALKANA

Na Balkanu živi, prema nekim procenama, oko osam miliona muslimana koji objektivno nisu mogli da ostanu izvan širih zbivanja u islamskom svetu. Balkanski muslimani su ostali neraskidivo vezani sa sudbinom muslimana u drugim delovima sveta, pre svega u Turskoj, na Bliskom i Srednjem istoku. Sudbina balkanskih muslimana ostaje razapeta između država u kojima žive i dešavanja u islamskom svetu. Sami balkanski muslimani nisu homogena grupacija, oni su podeljeni u četiri jezičko-etničke grupacije: slovensku, koju čine Bošnjaci, Goranci, bugarski muslimani- pomaci i brojne manje grupacije slovenskih muslimana, albansku, tursku i romsku. Jedina balkanska država u kojoj muslimani imaju većinu je Albanija, dok je muslimanska većina u Bosni i Hercegovini relativana, jer sa oko 42% muslimani čine većinu samo u Federaciji BiH, dok su na nivou BiH i u Republici Srpskoj manjina. Balkanski muslimani su islam prihvatili tokom turske okupacije, tako da većina sledi umereniju hanefitsku versko-pravnu školu, međutim uticaj mudžahedina koji su masovno stigli u Bosnu i Hercegovinu u toku građanskog rata doveo je do širenja novih radikalnih učenja među lokalnim muslimanima. Širenje islamističke ideologije dovelo je do značajne mobilizacije balkanskih muslimana za rat u Siriji i Iraku u kojoj se sada bori nekoliko stotina mudžahedina poreklom iz balkanskih država.

PERIODIKA

PRIKUPLJANJE OBAVEŠTAJNIH PODATAKA KAO IZAZOV POŠTOVANJU LJUDSKIH PRAVA

Mnoge aktuelne debate na temu ljudskih prava nalaze se u okviru modernih izazova i okolnosti, naročito u sektoru bezbednosti. Tokom dvadesetog veka, institucionalna zloupotreba moći ugrozila je mnoge moralne perspektive, između ostalog i onu koja se tiče poštovanja ljudskih prava. Ljudska prava u tom smislu ne treba posmatrati kao sekundarni fenomen, već kao esenciju organizacione i kulturne postavke današnjeg sveta. Borba protiv terorizma je donela nove izazove i nove pritiske za brojne vlade. Politike i metode koje se u ovoj borbi koriste, mnogi autori karakterišu kao nemoralne i kontra-produktivne. Nacionalna bezbednost je jedan od najvažnijih principa za države i građane, ali njeni dometi ne smeju ugroziti druge političke, društvene i moralne vrednosti.

PERIODIKA

DRUŠTVENE OKOLNOSTI NASILJA - MOGUĆNOST PRIMENE KONCEPTA ,,POMIRLJIVE KRIMINOLOGIJE“

S obzirom na specifičnosti u kojima građani Srbije žive poslednjih decenija, istraživanje i razumevanje socio-ekonomskog položaja pojedinaca i uzročno-posledične veze sa ispoljavanjem nasilja i kriminogenog ponašanja, a u cilju unapređenja sveukupnog nivoa sigurnosti i bezbednosti, adekvatno se može se načiniti i iz perspektive takozvane peacemaking kriminologije. Zadatak analize zvaničnih dokumenata Republike Srbije iz oblasti bezbednosti, kao i dve grupe statističkih podataka i pokazatelja, o stopi kriminala i makroekonomskom stanju zemlje, imaju za cilj da ukažu na eventualnu potrebu revizije strateških dokumenata i sistemskog uređenja politike, poslova i subjekata bezbednosti. Poštujući preporuke pomiriljive kriminologije, u ovom radu su iznete preporuke za ojačavanje državnih sistema i poboljšanja mera zaštite pojedinaca i grupa, a u cilju podizanja nivoa lične sigurnosti građana i njihove percepcije o mogućnostima poboljšanja kvaliteta života, kao preduslova za stvaranje bezbednog društva.

PERIODIKA

JUVENILE DELINQUENCY IN THE REPUBLIC OF SERBIA: TRENDS AND INDICATORS

Maloletnička delikvencija deo je opšteg kriminaliteta u društvu, ali po karakteristikama i posledicama, takođe je i svojevrstan fenomen. Cilj ovog Rada jeste da pruži aktuelnan i sveobuhvatan pogled na maloletničku delikvenciju u Srbiji, u periodu od 2010. do 2012. godine, a analizirajući podatke o broju i vrsti počinjenih kriminalnih akata od strane maloletnih lica. Zvanični podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sadrže registrovane prestupe i krivična dela počinjena od strane maloletnika i biće korišćeni u ovom Radu. Osnovni cilj Rada jeste da objasni trenutno stanje u oblasti maloletničke delikvencije i da pruži referentnu polaznu osnovu za dalja istraživanja i diskusije.

ç