Boris Đ. Krivokapić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost, Univerzitet Džon Nezbit.

PERIODIKA

NATO BOMBARDOVANJE JUGOSLAVIJE 1999. KAO KLASIČAN SLUČAJ AGRESIJE

Autor podseća na tri poznate definicije agresije u međunarodnom pravu. Prva, ona iz Statuta Nirnberškog suda (1945) odnosila se na zločine protiv mira a ne agresiju kao takvu i nije bila dovoljno precizna, te ne odgovara savremenim uslovima. Druga, ona iz Rezolucije 3314 (1974) Generalne skupštine UN, nije pravno obavezujuća, ali su njena rešenja prerasla u opšte običajno međunarodno pravo, što znači da su obavezna za sve, Treća, ona iz novog čl. 8bis Rimskog statuta nakon dopuna iz Kampale (2010) ne može se primeniti da bi se retroaktivno zasnovala nadležnost Međunarodnog krivičnog suda, ali je podobna da se prema njoj ocenjuje kada postoji agresija. Autor ukazuje na karakteristike definicija agresije iz Rezolucije i Rimskog statuta, a zatim polazeći od tih definicija daje analizu rata koji je NATO vodio protiv Jugoslavije. U okviru posebnih odeljaka, uz navođenje relevantnih odredbi Rezolucije i Rimskog statuta i činjeničnog stanja konkretnog slučaja, razmotrena su sledeća pitanja: opšta definicija agresije, način na koji su definisani akti agresije, pretpostavka da je na delu agresija, pitanje borbe za nacionalno oslobođenje kao mogućeg izuzetka, rešenje prema kojem nikakvi razlozi ne mogu služiti kao opravdanje za agresiju. Autor konstatuje da je napad NATO-a na Jugoslaviju bio klasičan slučaj agresije i da ga treba uvek tako i nazivati.

PERIODIKA

ETNIČKE MANJINE I DOMORODAČKI NARODI – SLIČNOSTI I RAZLIKE

Položaj etničkih manjina i domorodačkih naroda mogao bi se opisati kao manjinski. Obe kategorije imaju određene etničke, kulturološke i druge osobenosti i želju da ih očuvaju, i jedni i drugi su stvarno ili potencijalno ugroženi u smislu da im preti nasilna ili makar prirodna asimilacija; itd. Pa ipak, s pravom ističući da su starosedeoci kojima su došljaci oteli zemlju i nametnuli im svoju društvenu organizaciju i kulturu, domorodački narodi uspeli su da se njihov pravni i stvarni položaj razmatra i rešava odvojeno. U prvom delu članka ukazano je na određene sličnosti koje postoje između etničkih manjina i starosedelačkih naroda. Drugi deo rada bavi se faktičkim odnosno stvarnim razlikama između etničkih manjina i domorodačkih naroda, a onda i razlikama u njihovom pravnom položaju. Zaključak je da su i pored mnogih sličnosti u pitanju različite kategorije, koje s pravom očekuju i zaslužuju različiti tretman i posebnu međunarodnopravnu i drugu zaštitu.

PERIODIKA

MANJINSKA PRAVA: INDIVIDUALNA I/ILI KOLEKTIVNA PRAVA

Rad se bavi složenim i osetljivim pštanjem koje se svodi na to da li su manjinska prava (prava priznata pripadnicima etničkih manjina) po svojoj prirodi individualna ili kolektivna? Drugim rečima da li ono što spada u katalog manjinskih prava pripadi manjincima kao pojedincima (kao posebnoj kategoriji građana odnosne zemlje) ili, makar u izvesnoj meri, pripada manjinskim kolektivitetima kao takvima. U traganju za odgovorom autor navodi i analizira relevantne odredbe najvažnijih međunarodnih dokumenata, da bi na kraju zaključio da najvažniji međunarodnopravni dokumenia ne sadrže priznavanje kolektivnih prava manjina. U daljem tekstu pisac se bavi odnosom kolektivnih prava manjina i prava na samoopredeljenje. U okviru zaključnih razmatranja autor konstatuje da bez obzira na to kako ih kvalifikuje međunarodno pravo ili unutrašnje pravo neke zemlje, izvesna prava iz kataloga manjinskih prava su sama po sebi kolektivna. Tako npr. pravo na opstanak manjine; pravo na očuvanje manjinskog identiteta; pravo na održavanje međusobnih kontakata; pravo na neposrednu zastupljenost u predstavničkim telima i drugim organami vlasti; pravo na organizovanje i održavanje obrazovnih, kulturnih i sličnih institucija; i dr. U red takvih prava spada i pravo (tamo gde je priznato) na teritorijalnu i svaku drugu autonomiju. Na isti način u ped kolektivnih prava spadaju i pravo na praznovanje verskih i nacionalnih praznika manjine, pravo na isticanje nacionalnih simbola i znamenja, i dr. Kolektivni karakter ovih prava proističe iz činjenice da se ona jamče ne pojedincima, već svim članovima manjine kao određene zajednice, dok je njihovo uživanje, s druge strane, najčešće nemoguće bez kontakata sa drugim članovima grupe. Ono što, međutim, treba stalno imati na umu je činjenica da kolektivna prava ne znače (ne uključuju) pravo na samoopredeljenje, a posebno ne pravo na otcepljenje.

PERIODIKA

DOBRE USLUGE I POSREDOVANЈE U REŠAVANЈU MEĐUNARODNIH SPOROVA

Među najvažnije načine mirnog rešavanja međunarodnih sporova spadaju dobre usluge i posredovanje. U savremenoj praksi često je teško napraviti jasnu razliku među njima. U oba slučaja radi se intervenciji treće (neutralne) strane na poziv ili makar uz saglasnost strana u sporu, sa ciljem da im se pomogne da ga same reše. U tom smislu moglo bi se čak reći da se tu zapravo radi o samo različitim oblicima odnosno različitom obimu i intenzitetu posredovanja. To i daje za pravo da se ova dva načina mirnog rešavanja sporova razmatraju zajedno, tim pre što se retko javljaju u čistom obliku. Štaviše, čak i ako u početnoj fazi počne kao pružanje dobrih usluga, angažovanje treće strane kasnije skoro neizbežno prerasta u neki vid posredovanja. Ipak, razlika, makar načelno, postoji. Rad se bavi dobrim uslugama i posredovanjem, razlikama među njima, nekim posebnim oblicima i razlikom u odnosu na druge načine mirnog rešavanja međunarodnih sporova

ç