Bojana Ružičić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Autorka je doktorantkinja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

PERIODIKA

MARKSOVO (NE)RAZUMEVANJE SOCIJALNE STRATIFIKACIJE, DRUŠTVENIH KLASA I KLASNE BORBE

U radu se razmatra Marksova teorijska perspektiva u odnosu na pojam društvene stratifikacije, društvene klase i klasne borbe. Društvena klasa se, uopšte uzevši, odnosi na grupe ljudi koji dele sličan društveni ili ekonomski položaj. Od izuzetne je važnosti baviti se teorijskom analizom fenomena klase kao jednog od tri ključna aspekta strukturne nejednakosti. Savremeni kapitalizam ima brojne slabosti i protivrečnosti. Neki autori smatraju da je neoliberalna ideologija već dosegla svoj zenit i da nužno mora da siđe sa istorijske scene. Globalna konkurencija koja čini srž savremenog kapitalizma uzrokuje velike promene. Tri su ključne kategorije koje čine strukturnu nejednakost: klasa, rod i rasa. Marksistička teorijska perspektiva vezano za ovaj društveni fenomen je od izuzetnog značaja kako bismo ga mogli što potpunije i sveobuhvatnije razumeti i shvatiti. Iz marksističke teorijske perspektive, društvena klasa, kao kategorija, predstavlja najdublju i najznačajniju od svih društvenih podela. Marksisti zastupaju stav po kome u većini društvenih uređenja ljudska bića teže da misle i deluju zajedno sa drugima koji imaju isti ili sličan ekonomski položaj, odnosno interes. Prema marksističkom mišljenju, glavni činioci istorije, nisu pojedinci, nego društvene klase. Razumeti prirodu društvene klase i društvene stratifikacije od ključnog je značaja za razumevanje ne samo društvene i političke promene, nego i društvene i političke stvarnosti uopšte. Ipak, treba napomenuti da u okviru same socijalističke tradicije postoji podela u pogledu shvatanja i tumačenja prirode i značaja društvene klase. Sa jedne strane, u marksističkoj tradiciji, klasa je povezana sa ekonomskom moći koja se definiše pre svega odnosom pojedinca prema sredstvima za proizvodnju. Ovaj marksistički dvoklasni model karakteriše nepomirljivi sukob između društvenih klasa koji nužno vodi nasilnom rušenju kapitalizma kroz proletersku revoluciju. Sa druge strane, socijaldemokrate, imaju tendenciju da društvenu klasu definišu u odnosu na društveni dohodak i statusne razlike između ,,belih kragni“ ili nefizičkih radnika (srednja klasa) i ,,plavih kragni“ ili fizičkih radnika (radnička klasa). Iz ove perspektive, napredak socijalizma se povezuje sa ublažavanjem podela na srednju klasu i radničku klasu, koje se sprovodi kroz ekonomsku i društvenu intervenciju. Ipak, od sredine XX-og veka slabi teorijsko interesovanje za analizom klase. To je u velikoj meri posledica sve nižeg nivoa klasne moći, solidarnosti i kohezije, fizičkog smanjivanja tradicionalne radničke klase, opadanju klasičnih industrija zasnovanih na fizičkom radu, sve masovnije proizvodnje i potrošnje, rasta javnog sektora, povećanje ženske radne snage.

PERIODIKA

DRUŠTVENA ISKLJUČENOST (EKSKLUZIJA) I SOCIJALNA KOHEZIJA

U radu se razmatra koncept društvene isključenosti kao jednog od glavnih pokazatelja odsustva socijalne kohezije. Problematika koju autor stavlja u prvi plan ključna je za analizu i razumevanje složenih, višeslojnih i višedimenzionalnih savremenih fenomena kakavi su socijalna kohezija i društvena izopštenost. Autor nastoji da ukaže na značaj i dobrobiti koncepta socijalna kohezija, kao i na negativne efekte raširene društvene izopštenosti. Cilj rada je da ukaže na direktan uticaj stope društvene isključenosti na stopu socijalne kohezije u jednom društvu. Ukoliko u društvu imamo izraženiju stopu društvene izopštenosti i nejednakosti, utoliko je u njemu niži stepen socijalne kohezije. Takođe, autor nastoji da ukaže na presudan uticaj države, njenih institucija i socijalne politike u borbi protiv društvene izopštenosti i izgradnji socijalne kohezije.

ç