- Насловна
- Истраживачи
- Мср Андријана Лазаревић
Мср Андријана Лазаревић
- Адреса: /
- Email: [email protected]
- Телефон: /
- LinkedIn: /
Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Докторске студије
2019-
Мултидисциплинарне студије при Универзитету у Београду „Европска политика и управљање кризама”
Мастер студије
2019.
Факултет политичких наука Универзитета у Београду
Дипломске студије
2018.
Андријана Лазаревић је истраживач-сарадник у Институту за политичке студије у Београду и секретар редакције научног часописа „Српска политичка мисао”. Тренутно је докторанткиња на Факултету политичких наука Универзитета у Београду (студије Политикологије) на ком је завршила и основне студије међународне политике. Мултидисциплинарне мастер студије „Европска политика и управљање кризама” завршила је при Универзитету у Београду. Андријана је ангажована и као сарадница у настави на предмету Упоредна политика на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Област истраживања су јој друштвени покрети, демократија, европске интеграције и регионална сарадња држава Западног Балкана.
ПРИНЦИП ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ИНТЕГРИТЕТА: ПОЛИТИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ТРАГАЊА ЗА ФИНАЛНИМ СТАТУСОМ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
У раду се анализира принцип територијалног интегритета у контексту спора око финалног статуса Косова и Метохије. Не одређујући се према правним споровима, аутори пружају преглед теоријске дебате о територијалном интегритету дефинишући политичке последице по територијални интегритет Србије од момента једностраног проглашења независности Косова* 2008. године. Упркос константи која се огледа у помињању интегритета неодвојиво од суверенитета, у раду се истиче политичка пракса у којој је „територијални интегритет” Србије преточен у апел другим државама да поштују принцип неповредивости граница. Подршка независности Косова од стране водећих западних земаља условило је Србију на дијалог са привременим, а потом перманентним институцијама управе у Приштини. У раду се закључује да је територијални интегритет сведен на декларативну димензију, будући да је политички захтев за заштитом права српске заједнице не територији Косова и Метохије обавезало Београд на многе уступке, укључујући признање сувереног права институција Приштине.
ИНТЕГРАЦИЈА VS. СУВЕРЕНИЗАЦИЈА. „ОТВОРЕНИ БАЛКАН” У ОКВИРИМА СТАТУСНИХ И ИДЕНТИТЕТСКИХ СПОРОВА
Рад се бави иницијативом „Отворени Балкан” са намером да кроз критичку анализу дискурса установи доминирајуће позиције земаља Западног Балкана о овом облику регионалне сарадње. Аутори ће показати да су политички дискурси према регионалној интеграцији, са једне стране, производ унутрашњег недовршеног процеса изградње државе и нације, док су са друге, директна последица отворених билатералних питања и одсуства јасне перспективе чланства у Европској унији. У раду се доказује да доминирајући негативни дискурс о иницијативи „Отворени Балкан” поставља знак једнакости између регионалне интеграције и страха од губитка суверености како над унутрашњим политичким процесима, тако и над путем европских интеграција.
КОНФЕРЕНЦИЈА О БУДУЋНОСТИ ЕВРОПЕ: ЗНАЧАЈ ЗА РЕГИОН ЗАПАДНОГ БАЛКАНА
Иако је Конференција о будућности Европе по дефиницији оријентисана на будућност, чињеница да су државе и територије Западног Балкана изостављене из групе заинтересованих страна, упркос томе што имају перспективу чланства у Европској унији, не говори у прилог таквој оријентисаности саме конференције. Ипак, Заједничка декларација о Конференцији о будућности Европе и даље омогућава ангажовање трећих страна у њеном оквиру, што представља прилику за укључивање држава и територија Западног Балкана у њен рад. Надовезујући се на дугогодишња обећања Европске уније државама и територијама Западног Балкана у погледу перспективе чланства, као и на њихово ангажовање у вези са низом европских правних норми, структура, политика и програма, ове државе и територије уживају политичко право сразмерног утицаја на процес и исходе Конференције о будућности Европе. Да би се повећали изгледи за ефикасан допринос држава и територија Западног Балкана конференцији, јавља се потреба за свеобухватном стратегијом регионалног карактера, у чијем би креирању требало да учествују не само представници влада, већ и грађани држава и територија Западног Балкана. Рад има за циљ да изложи изазове са којима се заједнички суочава Европска унија и Западни Балкан као и модалитете учешћа држава и територија Западног Балкана у Конференцији о будућности Европе као формату у оквиру ког се очекује да ће, до пролећа 2022. године, бити донети закључци и пружене смернице о будућности Европе.
УЛОГА И ЗНАЧАЈ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДИПЛОМАТИЈЕ У ПРОЦЕСУ ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Процес преговора за чланство у Европској унији подразумева учешће великог броја институција Европске уније, али и држава кандидата за чланство. Овај рад има за циљ да укаже на значај и улогу Народна скупштина Републике Србије у процесу европских интеграција, са посебним фокусом на две најзначајније функције и у контексту приступања: контролне и законодавне. У другом делу рада разматра се рад Одбора за европске интеграције и значај који има у процесу преговора за чланство. Последњи део рада биће посвећен прегледу сарадње Народне скупштине и Европског парламента, али и значају и могућностима које пружа парламентарна дипломатија са посебним освртом на две иницијативе, COSAC-a i COSAP-a, које представљају погодне оквире за промовисање интереса Србије на европском и регионалном нивоу. Ауторке су става да, узевши у обзир тренутну ситуацију у којој се налази политика проширења ЕУ, али и растући значај који имају, не само Европски парламент већ и парламенти држава чланица током читавог процеса приступања, парламентарна дипломатија у процесу ЕУ интеграција отвара простор за политички дијалог и разматрање различитих питања од значаја за процес европских интеграција Републике Србије.
АКТУЕЛНИ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ И ПЕРСПЕКТИВЕ У ДРЖАВАМА ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ: СТУДИЈА СЛУЧАЈА ВЕНЕЦУЕЛА И БОЛИВИЈА
Латинска Америка је одувек словила за континент нестабилности, дубоко изражене друштвене неједнакости, неизвесности, криза, честих војних удара и побуна. Аутор ће, фокусирајући се на две државе Латинске Америке, Венецуелу и Боливију понудити одговор на питање који су то стари а истовремено актуелни узроци који су довели до кризе лидерства, политичке и следствено економске нестабилности. Актуелни политички процеси, односно кризе у овим државама прете да их врате у преддемократски период и поново интензивирају страх, насиље, беду и сиромаштво на улицама Каракаса и Ла Паза. Аутор ће у раду одговорити на питање шта се то кључно мења завршетком епохе која се завршава смрћу Уга Чавеза и потоњим доласком Николаса Мадура на власт, што убрзо доводи до избијања политичке кризе. Такође, у раду ће бити представљени и узроци избијања кризе у Боливији, која је за резултат имала крај епохе Ево Моралеса. На крају рада аутор закључује да ће у обе државе, улога војске бити од пресудног значаја када је у питању опстанак режима и уз друге факторе, делимична али и привремена стабилност поретка.
ОБРАЗОВНА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ: СТАНДАРДИ И ИЗАЗОВИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ПРОЦЕСУ УСАГЛАШАВАЊА
Као држава која као свој главни спољнополитички циљ има чланство у ЕУ, Република Србија од 2014. године води прегове за чланство у Унији. Тај процес подрзумева преговоре који су подељени у 35 поглавља. Једно од два поглавња које је привремено затворено је поглавље 26 које се односи на образовање и културу. Предмет овог рада ће управо бити образовање, и то европско образовање са фокусом на циљеве, стандарде и инстументе европске образовне политике. Други део рада биће посвећено детаљнијој анализи услова садржаних у поглављу 26 које Србија има да испуни у циљу даљег усаглашавања са стандардима ЕУ у области образовања. Последњи део рада приказује степена усклађености образовног система Републике Србије мерен индикаторима остваривања напретк у циљевима прокламованим Статешким оквиром Уније у области образовања и обука. Ауторка закључује да је неопходно извршити ревизију постојећег учинка на свим нивоима образвања и посебно радити на унапређену већег степена инклузије и доступности свих нивоа образовања.