Андреја Б. Катанчевић
НАСТАНАК КРИВИЧНОГ ДЕЛА УВРЕДЕ
Према доминантном мишљењу правне романистике, јавни деликт који је за заштитни објект имао част, постојао је у римском праву још у Закону дванаест таблица, а касније је модификован Сулином законодавном реформом. Циљ рада је да преиспита те ставове у светлу сачуваних извора. Резултати показују да нема сведочанстава о јавноправној заштити части све до Августовог времена, када је она била ограничена на најугледније личности империје и то онда када приватна тужба није имала изгледа на успех. Писање увредљивих песама је у то време кажњавано прогонством из Рима, а смрћу најкасније 365. године, када се о томе говори у конституцији императора Валентинијана Први и Валенса. Могућност подизања тужбе из инјурије criminaliter у римским изворима јавља се тек 478. години у одлуци цара Зенона. Она је била дозвољена само онима који спадају у illustrеs, односно највишим функционерима империје и члановима њихових породица. Може се сматрати да је тек тад настало посебно кривично дело које је за заштитни објект имало част, али само припадника највишег друштвеног слоја. Примењени методи су језичко, системско и историјско тумачење извора.
ДАТИРАЊЕ ЗАКОНИКА О РУДНИЦИМА ДЕСПОТА СТЕФАНА И САДРЖИНА ЊЕГОВОГ ЋИРИЛИЧНОГ ПРЕПИСА
Рад покушава да открије који се правни акти налазе у ћириличном препису Законика о рудницима, а затим да одреди када и зашто су донети и на коју материју су се односили. Примењени методи су језичко, системско и историјско тумачење ћириличног и латиничног преписа Законика, као и историјски метод. Добијени резултати показују да је реч о два нормативна акта деспота Стефана Лазаревића. Први је Законик о рудницима, донет крајем 1398. или нешто касније, који је представљао записивање рударских обичаја целе Србије, али на захтев и ради потреба Новог Брда. Други је Новела Законика од 29. јануара 1420., која се односи пре свега на регулисање институције новобрдског војводе, затим на питања надлежности судова, али и на остала питања везана за новобрдски трг.
