Andrea Matijević

Iskustvo

Demonstrator na predmetu Političko ponašanje

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

2017-

Edukacija

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Doktorant

2019-

Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu

Master studije

2018-

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Master studije

2019

Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu

Diplomske studije

2018

Andrea Matijević je istraživač – pripravnik u Institutu za političke studije i sekretar naučnog časopisa ,,Politička revija". Bavi se temama iz oblasti međunarodne politike, međunarodnih ekonomskih odnosa i političke ekonomije, ali i istraživanjima u oblastima socijalne psihologije i psihologije političkog ponašanja.

PERIODIKA

KLJUČNI IZAZOVI REPUBLIKE SRBIJE U PROCESU PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI U OBLASTI ŽIVOTNE SREDINE I KLIMATSKIH PROMENA

U procesu pregovora za stupanje u članstvo Evropske unije, Srbija se suočava sa brojnim izazovima i preprekama. Prema brojnim procenama, pregovori u vezi sa politikama obuhvaćenim Poglavljem 27 će biti među najzahtevnijim u celokupnom pregovaračkom procesu. Cilj ovog rada je da ispita da li su ovakve procene opravdane i šta je ono što konkretno navodi na ovakve zaključke. Za te svrhe, u radu će se prvobitno poći od izlaganja osnovnih ciljeva i načela politike životne sredine i klimatskih promena na nivou Evropske unije, kao i dostignuća EU u oblasti ekologije, kako bi se videlo u kom smeru je potrebno izvršiti unifikaciju i/ili harmonizaciju pravnog okvira i usklađivanje javnih politika Srbije sa politikom EU u ovoj oblasti. Zatim će se pristupiti pregledu stanja u Srbiji u oblasti ovih javnih politika, kao i pregledu stanja na terenu. Rad će se posvetiti i pitanjima problema i domašaja politike životne sredine i klimatskih promena u Srbiji, kao i analizi konkretnih aktivnosti koje je Srbija preduzela. Kao ključne izazove u ovoj oblasti, autor identifikuje problem implementacije i problem finansiranja, što će u radu biti argumentovano. Zaključna razmatranja biće posvećena zadacima koje EU očekuje da će Srbija realizovati u narednom periodu i analizi očekivanja u vezi sa napretkom Srbije u ovoj oblasti, koji je svakako neophodan ukoliko Srbija želi da postane članica EU u doglednoj budućnosti.

PERIODIKA

STAVOVI DRŽAVA ČLANICA O PROŠIRENJU EVROPSKE UNIJE I NOVA METODOLOGIJA POLITIKE PROŠIRENJA

Cilj ovog rada je prikazati da su prethodno definisane pozicije država članica EU o posledicama potencijalnog proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana i izmene u metodologiji politike proširenja predložene novembra 2019. godine, a usvojene februara 2020. godine uzročno-posledično povezane. Pored toga, nastoji se pokazati i kakav je karakter ove kauzalne veze. Za tu svrhu u radu se prvobitno polazi od definisanja teorijskih pojmova – pojma politike proširenja, teorijskih implikacija politike proširenja na delovanje EU u prethodnom periodu, uz osvrt na metodologiju politike proširenja pre njenih poslednjih izmena. Drugi deo posvećen je analizi stavova država članica o proširenju nakon pristupanja Republike Hrvatske 2013. godine, kao i utvrđivanju značaja koji za proširenje EU imaju stavovi njenih država članica uopšte. U trećem delu vrši se pregled nove metodologije politike proširenja i iznosi se okviran zaključak o potencijalnim implikacijama koje bi primena takve metodologije mogla imati u budućem periodu. U ovom delu rada pokušaće se sumirati i uticaj koji su stavovi država članica ostvarili na novu metodologiju. Zaključna razmatranja posvećena su argumentaciji značaja ovog pitanja za očekivanja država Zapadnog Balkana i perspektive njihovog članstva.

PERIODIKA

DRUŠTVENE VREDNOSTI KAO PREDIKTORI PERCEPCIJE ODNOSA SRBIJE I EVROPSKE UNIJE

Društvene vrednosti kao psihološka kategorija predstavljaju osnovu za predviđanje ponašanja pojedinaca i ciljeva kojima oni streme. Stoga su vrednosti važne i za analizu i predviđanje različitih vrsta političkog ponašanja, uključujući i kreiranje stavova o važnim društvenim pitanjima. Cilj ovog rada jeste utvrđivanje značaja sistema vrednosti pojedinaca za njihove stavove o odnosu Srbije i Evropske unije. Autori su analizirali podatke iz Srbije prikupljene u okviru istraživanja koje je deo šireg evropskog istraživačkog projekta o socijalnim reprezentacijama na uzorku koji je obuhvatio 123 ispitanika. Vrednosti su ispitivane kroz parove tako što se od ispitanika zahtevalo da odrede svoje mesto na kontinuumu opozitnih vrednosti (npr. sloboda – sigurnost). Takođe, ispitivan je i stepen nacionalne identifikacije i identifikacije sa Evropom, kao i stepen razvijenosti konstruktivnog patriotizma. Vrednosti su korelirane sa stavom ispitanika prema EU uopšte i pokazalo se da je ovaj stav najviše povezan sa poštovanjem međunarodnih obaveza (.46) i pravima žena (.43), nasuprot nacionalnom samoopredeljenju i autoritetu muškaraca. Vrednosti su povezivane i sa opažanjem prirode odnosa Srbije i EU, koja je utvrđivana preko sedam parova potencijalno percipiranih odnosa (npr. potčinjenost – dominacija). Rezultati dobijeni regresionom analizom pokazuju da ispitivane vrednosti objašnjavaju nemalih 35% varijanse stava prema EU, kao i da imaju značajnu ulogu u objašnjavanju niza odnosa Srbije i EU. Time ovaj rad ide u prilog gledištima da odnos građana prema EU iako ne mora biti potpuno racionalan, nikako nije bez vrednosne, racionalne osnove.

ç