Ana J. Rodionova

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Baškirski državni pedagoški univerzitet, Ufa, Rusija.

PERIODIKA

DIJALEKTIKA OBLIKA I ZNAČENJA REČI PREMA FILOZOFIJI IMENA ALEKSEJA LOSEVA

I zaista, oblik i značenje neke jedinice predstavljaju se nezavisno jedno od drugog, iako se deklariše njihovo jedinstvo. Mada se pokazuje njihov uzajamni uticaj, oblik ipak ostaje oblik, a značenje značenje. I koliko god savremeni lingvisti zamišljali značenje reči kao složenu hijerarhijsku strukturu, ipak je to ravna konstrukcija. Odsustvo razumevanja dijalektike oblika i značenja, njihovo prelivanje iz jednog u drugo ne pruža uvid u unutrašnju dubinu proučavane pojave. Isto se može reći i o obliku reči kao predmetu savremene lingvističke analize. U isto vreme u ruskoj lingvističkoj tradiciji postoji iskustvo opisa dijalektike oblika i značenja reči. Dovoljno je setiti se napomene Aleksandra Potebnje da „spoljašnji oblik reči nije zvuk kao materijal, već misao formira zvuk.” Kod Potebnje se može pratiti i detaljnija shema prelaska od forme ka sadržaju: „Svaka nova predstava, koja nastaje na osnovu starog zvuka i smisla, čini mali korak u smeru velike dematerijalizacije zvuka i veće intelektualizacije smisla.” Ali to iskustvo se više odrazilo u radovima ruskih mislilaca, osnivača filozofije imena – Sergeja Bulgakova, Pavla Florenskog i Alekseja Loseva. U ovom radu posmatraćemo taj aspekt filozofije imena Alekseja Loseva. U savremenoj etapi razvoja lingvistika ima veoma bogat pojmovni sistem koji omogućava da se „uhvate” najrazličitije nijanse semantike reči (Sosirova teorija značenja, komponentna analiza, kognitivna analiza, itd.). Ali paradoksalno, taj plod sumarnih pregnuća velikih lingvista, savremenika Alekseja Loseva i njihovih mlađih kolega, ima nedostatke u odnosu na koncepciju filozofije imena Alekseja Loseva kako u raznovrsnoti smisaonih nijansi koje se izdvajaju (Losev ukazuje na četiri principijelno međusobno različita momenta u strukturi imena, ako bi se nabrojali termini savremene semantike, moguće je da bi se dobio i veći broj, ali za razliku od momenata kod Loseva, mnogi od njih će se međusobno podudarati), tako i u panorami pogleda jer kod Loseva svaki momenat značenja nalazi svoje „prirodno mesto” u strukturi reči. Mislimo da se te prednosti koncepcije Alekseja Loseva mogu objasniti time što je virtuozno vladao dijalektičkim metodom, koji upravo i služi za prikazivanje veze suprotnosti, što je u našem slučaju oblik i značenje reči. Vraćajući se na ono o čemu smo govorili na početku našeg rada, istaćićemo da bi prihvatanje metoda losevske dijalektike u savremenoj lingvistici omogućilo otkrivanje mogućnosti sada modernih uskostručnih lingvističkih metoda. U članku Ima li savremena lingvistika svoju epistemiologiju? R. M. Frumkina s pravom primećuje: „Čini mi se da se sopstvena epistemiologija savremene lingvistike nalazi u početnom stadijumu, a unutarnaučna refleksija je nedovoljno razvijena.” Smatramo da bi prevazilaženju te epistemiološke naivnosti doprinelo obraćanje nasleđu poslednjeg filozofa Srebrnog veka, Alekseja Loseva.

ç