Aleksandra Jerkov

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

STRANKE NACIONALNIH MANJINA – PRAVO, ILI ZLOUPOTREBA PRAVA? IZBORI ZA SKUPŠTINU GRADA BEOGRADA 2018. GODINE

Na izborima za odbornike u Skupštini grada Beograda, održanim 2018. godine, trećina lista imala je status liste stranke nacionalne manjine. Rad analizira nastup ovih lista u predizbornoj kampanji i odnos nosilaca tih lista i kandidata prema činjenici da se radi o strankama nacionalnih manjina. Cilj analize jeste da utvrdi da li je primena specijalnih mehanizama za ostvarivanje parlamentarne reprezentacije nacionalnih manjina na ovim izborima služila pripadnicima nacionalnih manjina da lakše ostvare svoje ustavom i zakonima garantovano pravo na političku participaciju. Analiza predizborne kampanje i redovnih aktivnosti pružila je osnova za zaključke da opšte definisan zakonodavni okvir, u kombinaciji sa nepostojanjem kriterijuma u podzakonskim aktima, daju prostora za proizvoljna tumačenja i arbitrarnu primenu ovih mehanizama, koji, zbog toga, veoma često ne služe osnovnoj svrsi. Rad nudi i moguće pravce u kojima bi revizija i izmena zakonodavnog okvira i njegove primene mogla da se kreće u budućem periodu.

PERIODIKA

NACIONALNE MANЈINE I REFORMA IZBORNOG SISTEMA SRBIJE - NEUSPELI POKUŠAJ

Reforma političkog sistema jedna je od omiljenih političkih tema u Srbiji. Njoj se u javnosti i izjavama političara ne pristupa analitički i sa studioznošću koja se zbog ozbiljnosti ove teme očekuje. Umesto toga, o njoj se priča u zavisnosti od trenutnih političkih potreba, populistički i radi sticanja političkih poena. Zbog toga je formiranje Akcione grupe za reformu političkog sistema 2015. godine, prve institucionalizovane forma debate o potrebnim promenama, moglo poslužiti kao odlična platforma za iznošenje različitih predloga, mišljenja i inicijativa. Cilj rada jeste da sagleda sve predloge koji su od parlamentarnih stranaka, ali i stručne i druge javnosti, došli do akcione grupe a odnose se na položaj nacionalnih manjina u političkom sistemu i učešće njihovih predstavnika u javnim poslovima. Kao što će se videti politička participacija, pa i sam položaj, nacionalnih manjina zauzima neznatno mesto u debati o reformi političkog sistema i ove teme kao da interesuju isključivo stranke nacionalnih manjina. Stranke genaralno, a stranke nacionalnih manjina posebno, predlažu zadržavanje proporcionalnog izbornog sistema. To je logično ponašanje koje se je komparativno više puta dokazivano kroz teorijske paradigme "mikro-mega pravilo" i "maksimalizacija mandata". Niko od aktera koji učestvuje u debati o izbornoj reformi nije siguran koji bi izborni model maksimalizovao broj mandata i da li imaju moć da ga instutucionalizuju, što dodatno izborne reforme krucijalnih elemenata izbornog sistema čini malo verovatnim. Autor ukazuje da bi veći pritisak akademske zajednice, medija, civilnog društva i građana mogao biti okidač za izbornu reformu. Ona bi se kretala u domenu izbornih tehnika i procedura vezanih za registraciju birača, glasanje, profesionalizaciju izbornih organa u cilju jačanja poverenja u izbore kao jedini, demokratski, mehanizam smene vlasti.

ç