Aleksandar Đorđević

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

PERIODIKA

MULTIKULTURALIZAM SAVREMENOG DRUŠTVA I NACIONALNI IDENTITET

Društveno-političke, ekonomske i kulturne promene uslovljene neoliberalnim konceptom najrazvijenijih država Zapada dovele su u pitanje značaj nacionalnih granica i povećale su nivo njihove propustljivosti. Podrivajući prevashodno ekonomsku, ali i političku i kulturnu ravan društva, mehanizmi ekonomskog neokolonijalizma danas prevazilaze okvire nacionalnog identiteta i vode neumitno ka njegovoj kulturnoj i ideološkoj rekonstrukciji i deteritorijalizaciji. Cilj ovog rada je da kroz političko-kulturološku prizmu analizira multikulturalizam savremenih liberalno-demokratskih država, kao i izazove koje sa sobom nosi povećan stepen migracionih kretanja, preispitujući istovremeno razvoj fluidnih granica i eventualne transformacije nacionalnog identiteta, koji uprkos svemu opstaje. Ipak, kao posledica pomenutih procesa, dolazi se do zaključka da tradicionalni koncepti kao što su „politike priznavanja“ i „politike razlike“, koji počivaju na kulturi kao ključnom faktoru, sve više bivaju obojeni usponom radikalnog populizma kao dominantnim aspektom aktuelnog političkog diskursa.

PERIODIKA

NAČIN IZBORA PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE − AKTUELNA PITANЈA USTAVNE REFORME

Od uvođenja višestranačja u Srbiji, predsednik Republike je bio u središtu pažnje. To naročito važi za period važenja Ustava Srbije od 1990, ali i posle, otkada je na snazi Ustav od 2006. Ono što posebno pobuđuje pažnju i u stručnim i u laičkim krugovima jeste način izbora predsednika Republike. Postavlja se pitanje da li zaista neposredni izbori daju neku posebnu „moć“ predsedniku Republike, i, ako je tako, kako to da se predsednik Tadić ponašao kao centralna ustavna figura, dok se dolaskom na mesto predsednika Nikolića, koji se odrekao funkcije predsednika političke partije, ustavna i politička moć pomeraju gotovo u potpunosti ka predsedniku Vlade, a predsednik Republike se katkad ponaša i ispod ustavnih ovlašćenja kojima raspolaže. Dakle, da li način izbora, ustavna ovlašćenja ili moć političke partije koja stoji iza predsednika čine predsednika jakim predsednikom. Ukratko, pomenućemo i neka centralna ovlašćenja predsednika Republike, zbog osvrta da li takva ovlašćenja opravdavaju neposredne izbore. Shodno tome, postavlja se pitanje da li je onda Republici Srbiji potreban neposredan izbor predsednika Republike i čime je on opravdan ili je primerniji posredan izbor, preko parlamenta ili posebno izabranog tela.

ç