Aleksa Nikolić

  • Adresa: /
  • Email: /
  • Telefon: /
  • LinkedIn: /

Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

PERIODIKA

O DELOTVORNOSTI JEDNE USTAVNE NORME: SLUČAJ JAPANA

Japan je ušao u XXI vek sa najstarijim neizmenjenim Ustavom na svetu. Međutim, brojne kontroverze prate ovaj ustavni tekst. Jedna od najznačajnijih predstavlja reinterpretacija tzv. principa pacifizma iskazanog u članu 9 Ustava Japana. Tim povodom autor će u ovom radu ukazati na (ne)delotvornost ove ustavne norme. Sam rad je podeljen u pet delova. U uvodu, autor se najpre bavi razlozima za donošenje važećeg Ustava Japana, odnosno u kratkim crtama ističe njegove najvažnije osobine. Potom se u drugom delu rada bavi normativnom analizom člana 9, ukazujući na jedinstven princip državnog pacifizma. U narednom delu, autor ukazuje na sve fleksibilnije tumačenje ove ustavne odredbe, imajući u vidu razvoj oružanih snaga Japana u drugoj polovini XX veka, pa do sada. Nakon toga se detaljno analizira tzv. doktrina aktivnog pacifizma. Na kraju, autor umesto zaključka konstatuje da je u Japanu došlo do neformalne promene ustava, čime je stvoren nesklad između stvarnog i pisanog ustava. Tim povodom, autor kao jedino potencijalno rešenje nedelotvornosti principa pacifizma navodi najavljenu reviziju ove ustavne odredbe.

PERIODIKA

VENECUELA IZMEĐU FEDERALIZMA I UNITARIZMA

Kraj XVIII i početak XIX veka je u Južnoj Americi obeležen borbama za osamostaljenje. Moćni fenomen dekolonizacije doveo je do pojave prvih nezavisnih država na ovom kontinentu i, s tim u vezi, prvih pisanih ustava koji su predstavljali simbol te nezavisnosti. Većina tih ustava je bila inspirisana tekovinama američke i francuske revolucije, a za uzor je imala Ustav SAD iz 1787. godine. Međutim, puko prepisivanje pojedinih američkih instituta, bez uvažavanja i prilagođavanja osobenostima latinoameričkog društva, dovelo je do toga da je većina tih ustava bila neprimenljiva, odnosno da su bili ,,kratkog daha''. Takav je slučaj bio dugi niz godina i sa Venecuelom. Međutim, mnoge osobenosti državnog uređenja u Venecueli stavile su autora pred dilemu: da li da se u analizi ponese krajnje kritički, osporavajući joj tako federalni karakter i zaključujući da je u pitanju kvazifederalna država ili da u nastavku analize usled istorijskih, društvenih i političkih okolnosti, ali i sa aspekta neprestane promenjivosti federalizma, pristupi realistički i načelno prihvati federalnu formu, a da joj potom, kroz adekvatnu uporednopravnu analizu, pronađe mesto u ,,svetu federalizma''? Autor se u radu opredelio za drugi pristup iz nekoliko razloga. Najpre, pošao je od ustavne pretpostavke koja Venecuelu izričito definiše kao federalnu državu. U prilog tome mu je poslužio i tradicionalni razlog, a to je da je ovo tek druga federalno uređena država na svetu. Uz to, ne treba zanemariti ni okolnosti koje su dovele do nastanka federalizma u ovoj latinoameričkoj državi. Na kraju, autor ističe da u Venecueli federalizam predstavlja ,,poslednji bedem odbrane'' protiv autoritarizma. Međutim, polazna pretpostavka ga neće sputati da ukaže na sve manjkavosti i atipičnosti uređenja u Venecueli.

ç