Tema broja

AKTUELNO

ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA EU U KONTEKSTU IZBEGLIČKE KRIZE

Sažetak

U radu se razmatra pokušaj formulisanja i primene jedinstvene bezbednosne politike prema izbegličkoj krizi, a u kontekstu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU; metodološki, rad se u najvećoj meri oslanja na sekundarne izvore podataka, tj. na različita istraživanja o izbegličkoj krizi, kako iz zemlje, tako i iz inostranstva, ali i na pojedina relevantna dokumenta EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike, poput Lisabonskog ugovora; ukazano je na značaj savremenih, nekontrolisanih, migrantskih kretanja prema zemljama EU i zašto se taj fenomen sagledava sa bezbednosnog aspekta; posebno je istaknuto zašto novine koje se odnose na što jače zajedničko delovanje EU u različitim kriznim situacijama, propisane u Lisabonskom ugovoru iz 2009. godine, ne mogu na najbolji način da se primene na primeru izbegličke krize; posebno je ukazano na odbijanje pojedinih članica EU da pristanu na meru koja se odnosila na ravnomerno raspoređivanje izbeglica širom EU, kao i na ugovor koji je EU postigla sa Turskom o zadržavanju izbeglica na njihovoj teritoriji; osim toga, ukratko je sagledana i pozicija Srbije, kao jedne od najvažnijih zemalja na „balkanskoj ruti“ izbeglica i istaknuto da politika Srbije, po ovom pitanju, izrazito zavisi od stava EU i otuda nesuglasice unutar EU mogu nepovoljno uticati na formulisanja stava Srbije; skrenuta je pažnja i na to da institucionalni i normativni okvir zemlje po pitanju izbegličke krize nije dugoročno održiv, i da je potrebna veća usaglašenost sa principima ZSBP, što je i obaveza u procesu pristupnih pregovora; zaključak je da EU ne uspeva pomiriti sukobljene stavove članica prema izbegličkoj krizi i da postignuti sporazum sa Turskom kompromituje EU u javnosti onih zemalja koje imaju status kandidata za članstvo, poput Srbije;

Ključne reči:

Reference

    1. Бабић Јелена, „Заједничка спољна и безбедносна политика ЕУ после Лисабона“, Безбедност западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, Београд, бр. 17/2010, стр. 3-13.
    2. Ђорђевић Саша, „Унутрашња безбедност Европске уније: дилеме, стратешки оквир и домети“, Безбедност западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, Београд, бр. 17/2010, стр. 37-50.
    3. Јовановић Ивана, „Спољнополитички аспекти савремене мигрантске кризе у Европској унији“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 4/2016, стр. 93-111.
    4. Лутовац Зоран, „Миграције и европске интеграције“, Становништво, Институт друштвених наука – Центар за демографска истраживања, Београд, бр. 54/2016, стр. 41-63.
    5. Мишчевић Тања, „Обавезе према заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици у даљем процесу европске интеграције Србије“, Нови век, Центар за евроатланске студије, Београд, бр. 2/2012, стр. 1-7.
    6. Стевовић Марко, Црнобрња Михајло, „Безбедносна политика ЕУ и актуелна мигрантска криза“, Мегатренд ревија, Мегатренд универзитет, Београд, бр. 3/2015, стр. 329-341.
    7. Трапара Владимир, Липовац Милан, „Европска агенција за управљање оперативном сарадњом на спољним границама Европске уније (FRONTEX) – механизми заштите“, Европско законодавство, Институт за међународну политику и привреду, Београд, бр. 35-36/2011, стр. 192-200.
    8. Andonov Oliver, „Očuvanje i realizacija nacionalnih interesa i bezbednosna politika Evropske unije“, Međunarodni problemi, Institut za međunarodnu politiku i privredu, br. 1/2013, str. 97.
    9. Baričević Vedrana „Izbjeglička kriza kao izvor trajne krize Europske unije: neuspjeh europskih politika azila i migracija“, Političke analize, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Zagreb, br. 23/2015, str. 3-12.
    10. Binder L. Kelsey, „Cutting the Wire: A Comprehensive EU-Wide Approach to Refugee Crises“, 41 Brook. J.Int’l L., (2016), p. 1339-1392.
    11. Bordignon Massimo, Moriconi Simone, „The case for a common European refugee policy“, Policy Contribution, Bruegel, Brussels, 8/2017, p. 1-13.
    12. Cummings Clare, Pacitto Julia, Lauro Diletta, Foresti Marta, „Why people move: understanding the drivers and trends of migration to Europe“, Working Paper, Overseas Development Institute, London, 430/2015, p. 1-47.
    13. Dagi Dogachan, „Refugee Crisis in Europe (2015-2016): The Clash of Intergovernmental and Supranational Perspectives“, International Journal of Social Sciences, International Institute of Social and Economic Sciences, Prague/London, 1/2017, 1-8.
    14. Hoel Maria, „The European Union’s response to the Syrian refugee crisis“, Norwegian University of Science and Technology, Faculty of Humanities, Trondheim, November 2015., p. 1-77.
    15. Kirby Nicolina Eileen, „An Evaluation of the Common European Asylum System’s Shortcomings and Proposed Reforms – Under consideration of the Member States’ reactions to the “European Refugee Crisis” since 2015.“, Bachelor Thesis, University of Twente, Twente, p. 1-50.
    16. Koehler Kateryna, „European Foreign Policy after Lisbon: Strengthening the EU as an International Actor“, Caucasian Review of International Affairs, Frankfurt am Main, Vol. 4 (1), 2010, p. 57-72.
    17. Lisabonski ugovor Europske unije (2007), Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti – Zavod za znanstveni i umjetnički rad u Splitu, Svezak 16, Zagreb-Split, 2009, str. 1-417
    18. Nascimbene Bruno, „Refugees, the European union and the ’Dublin system’. The reasons for a Crisis“, European papers, 1/2016, p. 101-113.
    19. Petronijević Vladimir, „Asylum and migration in Serbia: from ad-hoc responses to alignment with EU standards“, у зборнику: Migration Panorama – The Western Balkans migration route: perspectives and persisting challenges (приредили: Marco Funk, Frank Mc Namara и Norma Rose), European policy centre, Belgrade, 2016, p. 13-15.
    20. Srbija na izbegličkoj ruti – humanitarni odgovor i pravna prilagođavanja, Spoljnopolitičke sveske, Fondacija Fridrih Ebert, Beograd, br. 2/2016, p. 1-28.
    21. Stojić-Mitrović M. Marta, „Serbian migration policy concerning irregular migration and asylum in the context of the EU integration process“, Etnoantropološki problemi, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, br. 4/2016, p. 1105-1120.
    22. Tatalović Siniša, Malnar Darijo, „Sigurnosni aspekti izbjegličke krize“, Političke analize, Fakultet političkih znanosti u Zagrebu, Zagreb, br. 23/2015, p. 23-29.
    23. Toygur Ilke, Benvenuti Bianca, „One Year On: An Assessment of the EU-Turkey Statement on Refugees“, Iai Working papers, 17/14, Roma, 2017, p. 1-13.
    24. Upadhyay K. Dinoj (2016), „Special report on Migrant Crisis in Europe: Causes, Responses and Complexities“, Indian Council of World Affairs, Sapru House, New Delhi, p. 1-34.
    25. Wihtol de Wenden Catherine, „Current Patterns of Migration Flows, The Challenge of Migration and Asylum in Europe“, у зборнику: Europe: No Migrant’s Land? (приредио Maurizio Ambrosini), ISPI, Milano, 2016, p. 13-31.

     

PERIODIKA Politička revija 3/2017 УДК 327+355.02(4-672EU):314.745.22 211-225
ç