ВРАЋАЊЕ ДРЖАВИ БЛАГОСТАЊА?

Драган Д. Лакићевић

Сажетак

Аутор текста указује на два различита модела поступања, која су се обликовала и руководила западним светом од велике економске кризе 1929. до данас: државни интервенционизам, који је предлагао Кејнз, и тржишну саморегулацију коју је заговарао Хајек. Кејнзијанска политика је релативно успешно функционисала, обезбеђујући истовремено социјалну стабилност и привредни раст. Своју пуну афирмацију је доживела шездесетих година под именом држава благостања. Затим је запала у кризу, и то из разлога које је Хајек критички осветлио: постала је прескупа бирократска творевина у којој су економски потенцијали постали запретени. Државу благостања је заменила нео-либерална политика, ослоњена на Хајекову и Фридманову теорију. Дерегулисана привреда је бележила снажан економски раст и велику запосленост све до ве­лике глобалне кризе 2007. Завршни део рада преиспитује разлоге постојеће рецесије и у ком правцу смера нова економска политика.

Референце

1. Beveridge W.H., Why I am a Liberal?, Jenkins, London, 1945.
2. Beveridge, W.H., Full Employment in a Free Society: A Report, Allen and Unwin, London, 1944.
3. Hayek Friedrich, The Constitution of Liberty, Routledge & Kegan Paul, London, 1976.
4. Holmes, Steven A „Fanny Mae Eases Credit to Aid Mortgage Lending“, The New York Thimes, Sept. 1999.
5. Keynes J.M., General Theory of Employment and Money, Macmillan, London, 1942.
6. Кејнз Ј. M., Општа теорија запослености, камате и новца, Култура, Београд, 1956.
7. Недовић Слободанка, Држава благостања, ЦУПС & ЦЕСИД, Београд, 2005.
8. Stiglitz, Joseph, „Capitalist Fools“, Vanity Fair, January 2009.
9. Стојановић Божо, Основи аустријске теорије, Економски факултет, Београд, 2009.
10.  U.S. Foreclosure Market Report, 2008.