Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

VOJNOTEHNIČKI SPORAZUM IZMEĐU DOSLEDNE PRIMENE I MARGINALIZACIJE

Sažetak

Na putu pristupanja Evropskoj Uniji, Republika Srbija se suočava sa brojnim problemima i preprekama. Kao jedan od ključnih uslova za punopravno članstvo u toj zajednici evropskih država od Republike Srbije se zahteva, pored ostalog, da sa samoproglašenom „Republikom Kosovo“ zaključi „pravno obavezujući sporazum“ o normalizaciji odnosa. Mada još uvek nije sasvim jasno šta sve podrazumeva taj sporazum, čini se da je Republika Srbija pod snažnim pritiskom, pre svega Evropske Unije i SAD, da njegovim zaključenjem, formalno odustane od protivljenja članstvu samoproglašene „Republike Kosovo“ u Ujedinjenim nacijama. Polazeći od toga da bi zaključenjem tog („pravno obavezujućeg“) sporazuma, Republika Srbija, faktiči priznala takozvanu „Republiku Kosovo“ koja se skoro dve decenije „stvara“ na delu teritorije međunarodno priznate države i članice Ujedinjenih nacija, u radu su prezentovani rezultati istraživanja usmerenog na traganje za odgovorom na pitanje: Kakav je aktuelni značaj i međunarodnopravni potencijal Vojnotehničkog sporazuma u borbi Republike Srbije za opstanak Kosova i Metohije u njenom sastavu i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, u kontekstu njenih evrointegracija i briselskih pregovora? Rezultatima tako usmerenog istraživanja utvrđeno je da Vojnotehnički sporazum, uz Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244 i opšteprihvaćena dokumenta i principe međunarodnog prava, i danas predstavlja važano međunarodno-pravno sredstvo u naporima Republike Srbije da na međunarodnoj sceni ostvari ta dva cilja.

Ključne reči:

Reference

    1. Акт Народне скупштине РС, 03 број 9-1104/2014, од 07.05.2014.).
    2. Бриселски споразум о принципима нормализације односа, 19. април 2013, Брисел, интернет сајт Владе РС (17.04.2018.).
    3. Војнотехнички споразум, Куманово, 09.06.1999.
    4. Gligorijević M. и Ognjanov G., Poslovno pregovaranje, CID, Ekonomski fakultet, Beograd, 2011.
    5. Документ „Ахтисари – Черномирдин“, Савезна влада (СРЈ) и Народна Скупштина РС, 3. јун 1999.
    6. Зоран Анђелковић, С. Шћепановић, , Г. Прлинчевић, Дани терора (у присуству међународних снага), Центар за мир и толеранцију Београд, 2000.
    7. Курир, дневни лист, Београд, 22.04.2015;
    8. КФОР убио цивила у Призрену. https://www.google.rs/#q=Kfor+ubio+civila+u+prizrenu (Прист., 17.06.2015.).
    9. Пеан П.: Косово, Службени гласник, Београд, 2013
    10. Политика, дневни лист, Београд, 12.05.2015.
    11. Резолуција СБ УН, број 1244, 10. јун 1999,
    12. Слободна Европа http://www.slobodnaevropa.org/content/sta-je-stvarno-rama-rekao/26943085.html., 07.04.2015. (Приступљено: 06.05.2015.).
    13. Стевановић Обрад и др.: „Превенција етнички мотивисаног тероризма у Републици Србији: Студија случаја – Бујановац, Прешево, Медвеђа“, Теме, бр. 4/2012, Ниш, 2012.
    14. Стевановић Обрад: „Терористички потенцијал албанских екстремиста на Западу Македоније и на Југу централне Србије“, Политика националне безбедности, бр. 1/2015, Београд, 2015.
    15. Стевановић Обрад: Кумановски споразум, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2015.
    16. Тужитељка Еулекса: Живот ми је у опасности (2014). http://rs.n1info.com/a7862/Vesti/Tuziteljka-Euleksa-Zivot-mi-je-u-opasnosti.html. 29.10.2014. (Приступљено, 07.08.2015.).
    17. Fisher R, Ury W.: Getting to Yes, Penguin Books USA, 1991.
    18. Шуваковић Урош: Транзиција, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2014.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2018 УДК: 341.24:341.233.2(497.115)”1999”]:32(497.11)“20“ 55-72
ç