Tema broja

KOSOVO I METOHIJA

UZROCI RATA NA KOSOVU I METOHIJI PREMA VOLCOVOJ TEORIJI PREDSTAVE U MEĐUNARODNIM ODNOSIMA

Sažetak

Kenet Volc (Kenneth Waltz) je inaugurisao novi pravac u teoriji međunarodnih odnosa – neorealistički. On je to uradio nastavljanjem Aronove i Morgentauove teorije bazirane na realizmu. Biološko-sociološki koreni nastanka ratova i sukoba unutar i među državama su u središtu Volcove koncepcije rata. Volc se bavi načinima izbijanja sukoba u društvima, državama i između njih, kao i načinima uspostavljanja mirnih odnosa među njima. Pesimizam provejava iz njegovih stavova pošto ne veruje u mogućnost transformacije osnovnih čovekovih nagona koji su filogenetski ukorenjeni u njega. Zlo je ukorenjeno u čoveka zajedno sa ostalim zlokobnim nagonima – netrpeljivost, nasilje, krađa, ubistva koja na kraju vrhune ratom. Oni se kroz istoriju pojavljuju u konstantnom vidu. Sa svetovnog stanovišta posmatrano, čovek je biće izmešanih razumskih i čulnih elemenata, gde čulno ima prevagu nad ovim prvim. Volc, slično Aronu, svoje ideje crpe iz političke filozofije 17. i 18. veka (Spinoza, Kant i Ruso). Ona mu je da­la inspiraciju za stvaranje čuvene „Image Theory of Interna­tional Relations“, koja se smatra osnovom neorealističkih shvatanja u međunarodnim odnosima. Ovde nije u pitanju neka nova škola ili pravac, već se radi o nastavku reali­stičnih tendencija u nauci o međunarodnim odnosima u anglosaksonskoj literaturi. Ovaj zaokret koji pravi Volc nije toliko ubedljiv kao Aronov, jer je Aron tvorac jedne nove škole. Volc spada u tzv. „strukturalne“ neorealiste i time je blizok klasičnom realizmu. Nedostatok međusobnog poverenja među državama je osnovni element međunarodnog sistema. U svojoj poznatoj knjizi iz oblasti teorije međunarodnih odnosa „Man, the State, War“ („Čovek, država, rat“), Kenet Volc uvodi tri nivoa analize uzroka ratova nazivajyći ih „predstavama“ (images): nivo pojedinca, nivo države i nivo međunarodnog sistema. Volcova teorija predstave će u vidu kratke studije slučaja biti primenjena na uzroke izbijanja rata na Kosovu i Metohiji. Ispostaviće se da je ovaj rat bio kombinacija svih triju predstava uzetih kao celina.

Ključne reči:

Reference

    1. Aron, R., Paix et guerre entre les nations, Caiman Lévy, Paris, 1964.
    2. Глени, М., Балкан 1804-1999: национализам, рат и ве­лике силе, Део 2, Самиздат Б92, Београд, 2001.
    3. Ковачевић, Ж.., Америка и распад Југославије, „Филип Вишњић“, ФПН, Београд, 2007.
    4. Лемпи, Џ., Југославија као историја, Дан Граф, Београд, 2004.
    5. Марковић, Б., Југословенска криза и свет – хронологија догађаја, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 2000.
    6. Morgenthau, H., Politics Among Nations, New York, Alfred Knopf, 1948.
    7. Нај, Џ. С., Парадокс америчке моћи, БМГ, Београд, 2004.
    8. Nation, C., Wars in Balkan, Strategic Studies Institute, US Army War College, 122 Forbes, 2003.
    9. Симић, Д., Наука о безбедностисавремени приступи безбедности, Београд, ФПН, 2002.
    10. Словић, С., „Аронова концепција сукоба и ратова у међународним односима“, Политичка ревија 4/2009, Институт за политичке студије, Београд.
    11. Словић, С., Зарковић, В., Косово и Метохија од Берлинског конгреса до распада СФРЈ – историјски, етнички и безбедносни аспект., Институт за српску културу Приштина/Лепосавић, 2012.
    12. Waltz, K., Man, the State and War, Columbia University Press, New York and London, 1959.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2012 УДК 355.01(497.115) 239-267
ç