Tema broja

‘’PRVA JUGOSLAVIJA’’ SRPSKO HTENJE ILI MORANJE

UZROCI I OKOLNOSTI KOJI SU UTICALI NA PREDAJU ISTOČNOG BANATA RUMUNIJI OD STRANE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA (JUGOSLAVIJE) POSLE PRVOG SVETSKOG RATA

Sažetak

Posle Prvog svetskog rata očekivanja ne samo Srba, već i većine ostalih naroda, bila su da Srbija dobije teritorije na kojima Srbi čine etničku većinu. Međutim, ova očekivanja se nisu ostvarila. Ne samo da se nije formirala Srbija u etničkim granicama, nego su neke teritorije neobjašnjivo poklonjene drugim državama. Jedna od takvih teritorija je istočni Banat u kome je, ne računajući istorijske okolnosti, u tom momentu postojala srpska većina. Istraživači navode dva razloga zašto je istočni Banat dodeljen Rumuniji: prvi razlog jeste nesklonost teritorijalnog uvećanja Srbije (male Rusije), bez obzira što je Kraljevina SHS u pregovore unela pobedu nad Austro-Ugarskom i Nemačkom i savezništvo sa Velikom Britanijom, Francuskom i SAD, a drugi ženidba jugoslovenskog (srpskog) prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića Marijom (Marie von Hohenzollern-Sigmaringen) rumunskom princezom nemačkog porekla, te se u Evropi i u samoj Rumuniji stvorilo javno mnjenje koje je «podrazumevalo» da zet bude blagonaklon prema zemlji iz koje dolazi mlada i kao gest dobre volje odrekne se Banata.

Ključne reči:

Reference

    • Алексић Марко, Банатска кнежевина: Заборављена држава Словена, http://www.rastko.rs/istorija/delo/15427
    • Благојевић Ненад, Срби, Банатске игре и Румунија, http://www.carsa.rs/srbi-banatske-igre-rumunija/
    • Загорац Ђуро, Краљев дар – Банат, Вечерње новости, 16. јун 2007.
    • Ковачев Душан, „Преглед романизације простора Румуније“, у зборнику: Румунија и румунизација Срба, Центар академске речи, Шабац, 2018.
    • Мазур Свјатослав, „Румунија – држава – паразит створена по канонима древног Рима“, у зборнику: Румунија и румунизација Срба, Центар академске речи, Шабац, 2018.
    • Милошевић Зоран, „Извори румунске политике“, у зборнику: Анатомија румунске политике, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2017.
    • Савин Милош, Прикључење Војводине Србији и проблем разграничења са Румунијом и Мађарском,https://www.kcns.org.rs/agora/prikljucenje-vojvodine-srbiji-i-problem-razgranicenja-sa-rumunijom-i-madjarskom/
    • Турудић Момир, Како је потонула Ада Кале, Атлантида на Дунаву, http://www.carsa.rs/kako-je-potonula-ada-kale-atlantida-na-dunavu/
    • Шуљагић Сања, „Поништавање националних идентитета на Балканском полуострву у деветнаестом веку са посебним освртом на Румунију“, у зборнику: Анатомија румунске политике, приредио Зоран Милошевић, Центар академске речи, Шабац, 2017.
    • Mitrović Andrej, Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919 – 1920, Institut za zučavanje istorije Vojvodine, Novi Sad, 1975.
PERIODIKA Nacionalni interes 3/2018 3/2018 УДК 94+341.223(497.1)(498)“1919/1920“ 127-141
ç