Изабери језик:
Тема броја

ИЗАЗОВИ ГЛОБАЛНЕ ПОЛИТИКЕ

УТИЦАЈ ВЕРЕ НА УЈЕДИЊАВАЊЕ СТАРОГ КОНТИНЕНТА

Сажетак

У процес глобализације европске земље се укључују на раз­личите начине. Неки од њих су индивидуални, а неки колективни. Најважнији вид колективне глобализације јесте Европска унија ЕУ. У овом тренутку већина европских држава је учлањена у ЕУ. Међу њима су и неке балканске државе: Грчка, Бугарска и Румунија. Остале балканске државе такође показују озбиљну намеру да се укључе у ЕУ и постану пуноправне чланице. До укључивања Грчке у Европску унију у та је заједница била римокатоличко-протестантсака. Са уласком грчке мења се и верска суштина. Тако да једна претежно православна држава и то са православљем као државном религијом улази у састав ЕУ. То битно мења верску суштину Европске уније. Поред тога прилив радне снаге из земаља у развоју још више усложњава верску слику европског континента. Све су бројнији припадници муслиманске, хинду и будистичке вере. Новопридошли су додуше остајали мањина у традиционално римокатоличким и протестантским земљама. Али мањина која из дан у дар расте и битно мења некада искључиво хришћански карактер ЕУ Упркос томе једна дуги низ година је само Грчка била припадница другог конфесионалног усмерења за разлику од осталих земаља. Са уласком Бугарске , Румуније и Кипра битно се мења верска структура. Србија, Украјина и Грузија у такође православне . И све три показују тежњу да се унији прикључе. Ако би се то десило православни би постали скоро равноправни са римокатолицима и протестантима у процентуалном односима. А евентуално прикључење Русије би довело до доминације православних. Албанија такође тежи да се у ЕУ укључи. А она је доминантно муслиманска. Дакле муслиманска Албанија, велике муслиманска заједница у БИХ, Србији и Бугарској, и бројне муслиманске мањине у земљама утемељивачима постављају бројна питања. Једно од најважнијих је и питање културног идентитета Европе. Демохришћанске и народне партије желе да се у Уставу ЕУ нагласи да су корени Евро­пе јудео-хришћански. Леве партије то нису прихватиле. Тако да та одредница није ушла у нацрт Устав Европе. Али питање није још увек решено и будућност ће бити веома интересантна.

кључне речи:

Референце

    1. Bamett, Richard. The Alliance: America, Europe, Japan, Makers of the Postwar World, 1983
    2. Блиц, Београд
    3. Kenneth Medhurs & George Moyser, Church and Politics in a secular age, Cla­rendon, 1988
    4. Figaro, Paris
    5. Независне новине, Бањалука
    6. Политика, Београд
    7. Политикологија религије, Београд
    8. 2008 The New York Times ALMANAC, edited by John WRIGHT
    9. Weber, Max, The protestant ethic and the spirit of Capitalism, New York: Charles Scribner’s sons, 1958
периодика Српска политичка мисао 4/2008 УДК: 316.42(4-672EU):2 87-100