Изабери језик:
Тема броја

ИДЕНТИТЕТ И ИНСТИТУЦИОНАЛНЕ ПРОТИВРЕЧНОСТИ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ

УТИЦАЈ ФРАНЦУСКЕ И БРИТАНСКЕ МИСЛИ НА ПРОГРАМ И ДЕЛОВАЊЕ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

Сажетак

На настанак програмских докумената и начин деловања Народне радикалне странке утицали су Светозар Марковић и Адам Богосављевић, али постојала су и значајна деловања која су долазила из Француске и Британије. Као претеча радикала, Светозар Марковић се налазио под утицајем идеолошких поставки народњачког социјализма, у које се убрајају: народ, насупрот радништву, као субјекту револуције, некапиталистички развојни пут, критика либерализма, важност критичких мислилаца у припреми народа за револуцију, вера у науку као средство за побољшање човека, али и друштва. Међутим, револуционарни начин освајања власти већ оснивањем Народне радикалне странке 1881. године бива стављен у други план, а пропашћу Тимочке буне и каснијим уласком радикала у власт, они потпуно прихватају парламентарни начин деловања. Већ први програм Радикалне странке из 1881. године веома је сличан Белвилском програму (Programme de Belleville) Леона Гамбете из 1869. године и изборним програмима вођа француских радикала Жоржа Клемансоа и Камија Пелетена пред парламентарне изборе у Француској 1881. године. Под утицајем Клемансоа радикали се залажу за једнодоми парламент, опште право гласа, апсолутну слободу говора и удруживања, одвајање цркве од државе, обавезно бесплатно образовање, укидање стајаће војске, административну децентрализацију земље. Револуционарно деловање и републиканизам тако уступају место демократској парламентарној борби радикала с циљем ограничења моћи монарха. Док су у првој фази развоја радикалног покрета доминирале идеје Светозара Марковића и руских народњака, по формалном конституисању Радикалне странке примат у утицају полако преузима француски радикализам, а радикали у каснијем периоду прихватају и неке идеје британског парламентаризма. Од британског парламентаризма радикали су преузели принцип зависности владе од парламентарне већине и установу страначке владе.

кључне речи:

Референце

    1. Антић Чедомир, Српска историја, Вукотић медиа, Београд, 2013.
    2. Батаковић Душан Т, „Француски утицаји у Србији 1835–1914 – четири генерације `Паризлија`“, Зборник Матице српске за историју, Матица српска, Нови Сад, бр. 56, 1997.
    3. Благојевић Обрен, Економска мисао у Србији до Другог светског рата, САНУ, Београд, 1980.
    4. „Говор Николе Пашића на Првој земаљској конференцији Народне радикалне странке, 26. јула/7. августа 1882. године у Крагујевцу (Аутограф)“, у зборнику: Сто говора Николе Пашића: вештина говорништва државника. Књ. 1 (приредио: Ђорђе Станковић), Рад, Београд, 2007.
    5. „Говор Николе Пашића на Првој земаљској конференцији Народне радикалне странке, 26. јула/7. августа 1882. године у Крагујевцу (Скраћена и измењена верзија)“, у зборнику: Сто говора Николе Пашића: вештина говорништва државника. Књ. 1 (приредио: Ђорђе Станковић), Рад, Београд, 2007.
    6. Говор Николе Пашића у Народној скупштини 13. децембра 1878“, у зборнику: Никола Пашић у Народној скупштини, књ. 1 (приредила: Латинка Перовић), Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
    7. Ђурић Ђорђе, „О српским студентима у Цириху 70-их година XIX века према сећањима једнога од њих“, Зборник Матице српске за историју, Матица српска, Нови Сад, бр. 61–62, 2000.
    8. Јанковић Драгослав, О политичким странкама у Србији XIX века, Просвета, Београд, 1951.
    9. Јовановић Слободан, Влада Александра Обреновића, књига прва, Геца Кон, Београд, 1934.
    10. Јовановић Слободан, Влада Милана Обреновића, књига друга, Геца Кон, Београд, 1934.
    11. Јовановић Слободан, Влада Милана Обреновића, књига прва, Геца Кон, Београд, 1934.
    12. Миловановић Милован Ђ, „О парламентарној влади“, Отаџбина, књ. 19, мај и јун 1888.
    13. Милошевић Раша, Тимочка буна 1883. године. Успомене Раше Милошевића, члана Главног одбора Народне Радикалне странке, Штампарија Драг. Грегорића, Београд, 1923.
    14. „Нацрт пројекта за програм Радикалне странке“, у зборнику: Програми и статути српских политичких странака до 1918. године (приредили: Василије Крестић, Радош Љушић), Књижевне новине, Београд, 1991.
    15. Нинчић Велизар, Пера Тодоровић, Нолит, Београд, 1956.
    16. Пашић Никола, „Слога Србо-Хрвата“, у зборнику: Никола П. Пашић: писма, чланци и говори (1872–1891) (приредили: Латинка Перовић, Андреј Шемјакин), Службени лист СРЈ, Београд, 1995.
    17. Перовић Латинка, „Милан Пироћанац – западњак у Србији 19. века“, у зборнику: Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. 3, Улога елита (уредник: Латинка Перовић), Београд, 2003.
    18. Перовић Латинка, Пера Тодоровић, Рад, Београд, 1983.
    19. Перовић Латинка, „Програми народне демократије у Србији друге половине XIX века“, Токови историје, Институт за новију историју Србије, Београд, бр. 3-4/1999.
    20. Перовић, Латинка, Српски социјалисти 19. века: прилог историји социјалистиче мисли, Службени лист СРЈ, Београд, 1995.
    21. Перовић Латинка, Шемјакин Андреј, „Увод“, у зборнику: Никола П. Пашић: писма, чланци и говори (1872–1891) (приредили: Латинка Перовић, Андреј Шемјакин), Службени лист СРЈ, Београд, 1995.
    22. Поповић Миливоје, Борбе за парламентарни режим у Србији, Политика, Београд, 1939.
    23. „Програм Народне радикалне странке“, у зборнику: Програми и статути српских политичких странака до 1918. године (приредили: Василије Крестић, Радош Љушић), Књижевне новине, Београд, 1991.
    24. „Програм који је Радикални скупштински клуб поднео био Његовом Величанству Краљу Милану I 18. децембра 1887. године“, у зборнику: Програми и статути српских политичких странака до 1918. године (приредили: Василије Крестић, Радош Љушић), Књижевне новине, Београд, 1991.
    25. Протић Милан Ст, Радикали у Србији: идеје и покрет: 1881–1903, САНУ, АИЗ Досије, Београд, 1990.
    26. Раденић Андрија, „О радикалским `сељачким бунама` у Србији 1892-1893. године“, Историјски часопис, бр. 9-10, Београд, 1960.
    27. „Радикални програм Николе Пашића“, у зборнику: Програми и статути српских политичких странака до 1918. године (приредили: Василије Крестић, Радош Љушић), Књижевне новине, Београд, 1991.
    28. Симеуновић Драган, „Савршени државник и (не)довршена држава“, у: Драган Симеуновић, Нововековне политичке идеје у Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2000.
    29. Терзић Предраг, „Пашићево разумевање словенске традиције у првој фази његовог политичког деловања“, у зборнику: Разумевање традиције и традиције разумевања: Сремски Карловци, 15-16. IX 2012 (уредник: Слободан Кањевац), Српско филозофско друштво, Београд, Кровови, Сремски Карловци, 2013.
    30. „Учешће Николе Пашића у расправи о адреси, у Народној скупштини 17. новембра 1879.“, у зборнику: Никола Пашић у Народној скупштини, књ. 1 (приредила: Латинка Перовић), Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
    31. Stokes Gale, Politics as development: The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Centuary Serbia, Duke University Press, Durham and London, 1990.

     

периодика Српска политичка мисао 4/2016 УДК 329.13(497.11:44:410)“18/19“ 83-102