Tema broja

TRADICIJA

USTAV KNEŽEVINE SRBIJE OD 1838. GODINE (TURSKI USTAV)

Sažetak

Autor u tekstu analizira način donošenja, karakter i posledice Ustava od 1838. godine. Po obimu tek­sta, najkraći srpski ustav koji je najduže formalno važio u njenoj ustavnopravnoj istoriji, napisan je u Carigradu na arapskom jeziku i uredio je osnovne elemente autonomnog statusa vazalne Kneževine. Ustavom od 1838. godine potvrđena su vazalna pra­va, ali i pravo Porte da interveniše u unutrašnje uređenje Srbije. Njegova najznačajnija posledica je ograničavanje apsolutizma kneza Miloša Obrenovića, što će za posledicu imati dalekosežne po­litičke promene. Turski ustav je neuređen poredak vlasti preobratio u pravne propise. Institucije Turskog ustava su postale osnova za izgradnju modernog upravnog aparata i pravnog sistema. Pod ovim ustavom, nastala je nova faza u razvoju srpske ustavnosti – razdoblje ustavobranitelja.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Владисављевић Милан, Развој уставности у Србији, Издавачка за­друга „Политика и друштво“, Београд, 1938.
    2. Драгнић Алекс, Развој парламентаризма у Србији у XIX веку, Дечје новине, Горњи Милановац, 1989.
    3. Денковић Драгаш, „Настанак и развој Државног савета 1805-1918“, М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX ве­ка, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 147-158.
    4. Јовановић Слободан, „Наше уставно питање у XIX веку“, у: Политичке и правне расправе, IIII, Сабрана дела Слободана Јовановића, Београдско издавачки-графички завод, Југославијапублик, Српска књижевна задруга, Београд, 1990.
    5. Јовичић Миодраг, Лексикон српске уставности 1804-1918, „Филип Вишњић“, Београд, 1999.
    6. Јевтић Драгош, Поповић Драгољуб, Народна правна историја, четврто издање, Правни факултет у Београду, 2009.
    7. Кандић Љубица, „Устав од 1838. године“, у: М. Јовичић (ур.), Устави кнежевине и краљевине Србије 1835-1903, САНУ, Београд, 1988, стр. 61-68.
    8. Кркљуш Љубомирка, Правна историја српског народа, Правни факултет у Београду, Београд, 2007.
    9. Лопичић Ђорђе, „Преглед конзуларних односа Србије 1804-1918“, Бранич, 1-2/2007, Адвокатска комора Србије, Београд, 2007.
    10. Љушић Радош, Кнежевина Србија 1830-1839, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.
    11. Љушић Радош, „О уставу од 1838. године“, у: М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетном XX века, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 27-32.
    12. Марковић Ратко, „Питање државности Србије током њеног уставног развитка“, М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетном XX века, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990, стр. 49-54.
    13. Марковић Светозар, Србија на истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
    14. Миловановић Милован, Државно право и друге уставноправне студије, избор, редакција и поговор Ратко Марковић, ЈП „Службени гласник“, Београд, 2004.
    15. Поповић Миливоје, Борбе за парламентарни режим у Србији, НИП Политика, Београд, 1991.
    16. Поповић Б Никола, Србија и царска Русија, друго издање, ЈП „Слу­жбени гласник“, Београд, 2007.
    17. Продановић М. Јаша, Уставни развитак и уставне борбе, Геца Кон, Београд, 1936.
    18. Стојанчевић Владимир, „Историјско значење члана 5. Устава од 1838. године“, у М. Јовичић (ур.), Уставни развитак Србије у XIX и почетком XX века, стр. 55-59.
    19. Ћоровић Владимир, Историја Срба, Октоих Нова књига Лео Комерц, Нови Сад, 2005.
    20. „Устроеније Савета књажевства Српског од 1839. године“ у: Зборник закона и уредба и уредбени указа. I, Београд, 1840.
    21. Устроениа Централнога правленија Књажевства Српског у: Збор­ник закона и уредба и уредбени указа. I, Београд, 1840.
PERIODIKA Politička revija 2/2010 УДК: 342.4(497.11)“1838“ 411-426
ç