Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

USTAŠKI KONCENTRACIONI LOGORI – STRAŠNA MUČILIŠTA U DRUGOM SVETSKOM RATU

Sažetak

Odmah nakon okupacije i proglašenja NDH, uz saglasnost Hitlera i Musolinija i pod zaštitom njihovih trupa, ustaše sprovode deportovanje, hapšenje, odvođenje u logore, kao i masovna i pojedinačna ubijanja Srba, Jevreja i Roma – po rasnoj i verskoj osnovi i komunista po političkoj, bez `obzira na nacionalnost zbog antifašističke orijentacije. Da bi ”ozakonjeno” sproveli u delo, ustaše su odmah formirale čitav sistem koncentracionih logora: ”Danica” u Koprivnici, Kerestinec, Lepoglava, Gospić, Krušćica, Caprag, Loborgrad, Sisak. Jastrebarsko, Tenje, Slana i Đakovo i najveće Jasenovac i Staru Gradišku, sa nizom stratišta: Jadovno, Gradina, Jeblanac, Uštice, Mlaka i dr. Svi su imali zajedničku komandu – Ustašku nadzornu službu (UNS) a od marta 1943. Glavno ravnateljstvo za javni red i sigurnost. Prvi ured (odeljenje) UNS-a (politički) donosio je ili potvrđivao odluke o logorisanju, a Treći ured (ustaška obrana) pod svojom upravom je imao sve koncentracione logore na teritoriji NDH. U stvari, to je bio centar odakle se rukovodilo uništavanjem ljudi, žena i dece. Mnogi funkcioneri UNS-a i RAVSIGUR-a, čije je delatnost bila prvenstveno u vezi sa logorima, bili su glavni Pavelićevi izvršioci u organizovanju i sprovođenju ustaških zločina. Njihova imena ubrzo su postala pojam straha i smrti. Posebno su se isticali: Eugen Kvaternik Dido, Vjekoslav Luburić Maks, Juraj Rukavina Juco, Božidar Cerovski, Viktor Tomić, Erih Lisak, Ljubo Miloš, Ante Vrban, Viktor Gutić, Ivan Herenčić, Miroslav Filipović – Majstorović, Ivan Matković, Dinko Šakić, Ivica Brkljačić, Hinko Pičili, Jakov Džal i mnogo drugi.

Ključne reči:

Reference

    • Аврамов, С. Геноцид у Југославији 1941 – 1945, 1991…, I том, Академија за дипломатију и безбедност и ИГАМ, 1. допуњено и проширено издање, Београд, 2008.
    • Булајић, М. Усташки злоћини геноцида, Том I, Рад, Београд, 1988.
    • Вуковић, С. Вечити понављачи из историје, интервју Вечерњим новостима, 4 и 5 мај. 2013.
    • Гаћиновић, Р. Насиље над Србима у XX веку – узроци и последице, Књига 2, Evro Book, Београд, 2017.
    • Дедијер, В. и Милетић, А. Протеривање Срба са огњишта 1941-1944, 2. изд., Просвета, Београд, 1990.
    • Ђорђевић, Ж. Сатирање српства у 19. и 20. веку, Том 3, Драслар Партнер, Београд, 2012.
    • Ђурић, В. Голгора Српске правосалвне цркве 1941-1945, издање аутора, Београд 1998.
    • Ђурић, Ђ. В. Усташе и православље, Белетра, Београд, 1989.
    • Кољанин, М. Немачки логор на београдском сајмишту, Институт за савремену историју, Београд, 1992.
    • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945, Прва књига, Народна књига, Београд, Партизанска књига, Љубљана, ООУР Издавачко публицистичка делатност, Београд, 1980.
    • Лукић, Д. Били су само деца, Књига I, Графомарк, Лакташи, Музеј жртава геноцида, Београд, 2000.
    • Милетић, А. Усташка фабрика смрти 1941-1945, Војноиздавачки и новински центар, Београд, 1988.
    • Мирковић., Ј. Злочини над Србима у независној држави Хрватској, Свет књиге, Београд, 2014.
    • Милетић, А. Историја неће опростити, у фељтону Политике Јасеновац – концентрациони логор, наставак бр. 8 од 23. фебруара, 2008.
    • Мујазиновић, Ф. „Бунар Ћамила Сијарића“, Политика, 26. август, 2013.
    • Николић, Н. Јасеновачки логор, Накладни завод Хрватске, Загреб, 1948.
    • Persen, M. Ustaski logori, Globus, Zagreb, 1990.
    • Растовић, А. „Седамдесетогодишњица битке на Козари“, Зборник радова Козара споменик нашег памћења, Организациони одбор за обележавање седамдесетогодишњице битке на Козари, Београд, 2012.
    • Ценчић, В. Иван Крајачић Стево: ”Ја о себи, други о мени”, Вјенцеслав Ценчић, властита наклада, Ријека, 2010.
PERIODIKA Politička revija 2/2019 2/2019 УДК 343.819.5(497.13)"1941/1945" 203-228
ç