Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

ULOGA MUZIKE U FORMIRANJU I REKONSTRUKCIJAMA SRPSKOG NACIONALNOG IDENTITETA

Sažetak

U ovom radu razmatra se uloga muzike u formiranju i rekonstrukcijama srpskog nacionalnog identiteta – od nastanka srpske srednjovekovne države, pa sve do kraja XX veka. Ova razmatranja zasnovana su na analizi literature o nacionalnom identitetu i razvoju muzike u srpskom narodu, u kontekstu relevantnih društveno-istorijskih procesa. U procesu konstituisanja i oblikovanja srpskog nacionalnog identiteta, istovremeno se razvijala i autentična srpska muzika, koja je imala integrativnu i vaspitnu ulogu u srpskom etničkom korpusu i ispoljavala se kroz razvoj rodoljublja i osobenih moralnih vrednosti. Ona je takvu ulogu ostvarivala kako u vreme nastanka srpske države i njenog procvata u srednjem veku, tako i u vreme turskog ropstva, buna i oslobodilačkih ratova, a potom i u miru. Muzika je, u krajnjem ishodu, doprinosila učvršćivanju nacionalne svesti, oblikovanju nacionalnog identiteta i razvoju srpskog kulturnog obrasca. S druge strane, i muzika je, sama po sebi, kroz svoju posebnost i autentičnost, izražavala određeni nacionalni identitet. Do početka XX veka srpska muzika razvijala se uglavnom spontano i njena osnovna obeležja, osim umetničke i estetske prirode, bila su autentičnost, osobenost i originalnost. Međutim, kasnije, od nastanka Jugoslavije, razvoj muzike je sve više usmeravan odgovarajućom kulturnom politikom i ona je bila veoma značajan instrument u procesima rekonstrukcije nacionalnog identiteta. Srpski nacionalni identitet je tokom XX veka prošao kroz tri talasa rekonstrukcije, koji su bili determinisani nacionalnim interesima, idejno-političkim i državnim razlozima u datim istorijskim okolnostima.

Ključne reči:

Reference

    1. Базић Јован, „Национални идентитет у процесу политичке социјализације“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, 34, 4/2011, стр. 335-354.
    2. Базић Јован, Српско питање – Политичке концепције решавања српског националног питања, ЈП Службени лист Србије и Црне Горе, Београд; Институт за политичке студије, Београд,
    3. Бодрожић Ђуро, Српски идентитет, Српска књижевна задруга, Београд, 2015.
    4. Васиљевић М. Зорислава, Рат за српску музичку писменост, Просвета, Београд, 2000.
    5. Васић Александар, „Два погледа на југословенство у српској музичкој периодици међуратног доба“, Музикологија, Музиколошки институт САНУ, Београд, 17/2014, стр. 155-166.
    6. Гуськова Елена, „Историческая роль Сербии в сохранении национальной идентичности балканских народов“, у зборнику: Национални идентитет и суверенитет у Југоисточној Европи (приредио: Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 2002, стр. 107-117.
    7. Димић Љубодраг, Историја српске државности – Срби у Југославији, књ. 3, САНУ –Огранак у Новом Саду и други, Нови Сад, 2001.
    8. Деретић Јован, Историја српске књижевности, Требник, Београд, 1996.
    9. Ђорђевић Д. Радомир, Социологија и историја музике: Социологија музике, Први том, Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2016.
    10. Ђурић Клајн Стана, Историјски развој музичке културе у Србији, Pro musica, Београд. 1971.
    11. Ђурић Клајн Стана, Музички записи, Вук Караџић, Београд, 1986.
    12. Крајачић Гордана, Војна музика и музичари 1831-1945, НИЦ Војска, Београд, 2003.
    13. Ломпар Мило, Дух самопорицања: прилог критици српске културне политике, Orpheus, Нови Сад, 2012.
    14. Матић Милан, Српска политичка традиција, Институт за политичке студије, Београд, 1998.
    15. Милошевић Ђорђевић Јасна, Човек о нацији: схватање националног идентитета у Србији, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
    16. Павловић Биљана, „Васпитне вредности традиционалних народних песама и игара у настави музичке културе“, Настава и васпитање, Педагошко друштво Србије, Београд, 4/2013, стр. 668-681.
    17. Павловић Биљана, Цицовић Сарајлић Драгана, „Српска уметничка музика током Великог рата и њена заступљеност у савременој настави музичке културе и историје“, у зборнику: Век српске голготе 1915-2015, књ. III, (приредио: Урош Шуваковић), Филозофски факултет, Косовска Митровица, 2016, стр. 359-375.
    18. Павловић Миливоје, Српска знамења, звуци, боје, облици, Чигоја штампа, Београд, 2007.
    19. Пејовић Роксанда, Српска музика: од насељавања словенских племена на балканско полуострво до краја XVIII века, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1998.
    20. Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Службени лист СРЈ, Београд, 1993.
    21. Петровић Жарко, Солунке песме, Нота, Књажевац, 1988.
    22. Стефановић Димитрије, „Музика у средњовековној Србији“, у зборнику: Српска православна црква 1219-1969: Споменица о 750-годишњици аутокефалности, САНУ, Београд, 1969, 117-127.
    23. Суботић Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    24. Терзић Славенко, „Религија као фактор обликовања националног идентитета Срба“, у зборнику Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану, (приредио: Славенко Терзић), Историјски институт САНУ, Београд, 1988, стр. 295-306.
    25. Arnautović Jelena, Između politike i tržišta: popularna muzika na Radio Beogradu u SFRJ, Radio-televizija Srbije, Beograd, 2012.
    26. Đilas Aleksa, Osporavana zemlja: Jugoslovenstvo i revolucija, Književne novine, Beograd, 1990.
    27. Jacoby William G, ,,Is There a culture War? Conflictining Value Structures in American Public Opinion“, American Political Science Review, American Political Science Association, New Hampshire, Vol. 108, 4/2014, стр. 754-771.
    28. Rodić Milivoj, Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen, Svet knjige, Beograd, 2005.
    29. Smit D. Antoni, Nacionalni identitet, Biblioteka XX vek, Beograd; Čigoja štampa, Zemun 1998.
    30. Tomašek Andrija (priredio), Muzika i muzičari u NOB-u: zbornik sećanja, Savez organizacija kompozitora Jugoslavije, Beograd, 1982.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 1/2017 УДК 323.1(=163.41):78(091) 279-298
ç