Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

TERORISTI – ONI I MI

Sažetak

Terorizam je društveni fenomen koji se nalazi u centru pažnje mnogih naučnika. Ipak, može se reći da mi još uvek malo znamo o terorizmu. Pogotovu malo znamo o ljudima, o teroristima, ko su oni i zašto čine terorističke akte. Tako se može reći da postoji veliko nerazumevanje između NAS i NJIH. Mi teroriste doživljavamo kao fanatike I ludake, koji pripadaju nekom drugom svetu, drugoj civilizaciji. Među Evropljanima i Amerikancima postoji puno predrasuda, naročito kada se govori o Arapima i Muslimanima. U tom smislu svoju ulogu igraju i zapadni mas-medijikada izveštavaju o terorizmu. Ako želimo da damo jedan efektivan odgovor na kriminalitet i terorizam, moramo imati prave informacije o mentalitetu, kulturi i ličnosti učinilaca. Mnogi eksperti danas govore da represivni odgovor terorizmu nije pravi put u borbi protiv terorizma. Bombe i vazdušni udari proizvode mržnju i terorističku reakciju. Bombe na Siriju, Irak, Libiju i Avganistan mogu jedino da doprinesu terorističkom odgovoru prema ciljevima u zapadnom svetu. U tom se smislu može govoriti o mekanim merama u borbi protiv terorizma, ali, pre svega moramo prevazići pojednostavljivanje na relaciji ONI i MI. Autor ovog teksta misli da je veoma važno doći do pravih informacija o teroristima i načinu njihovog razmišljanja. Ćirić misli da teroristi vrlo često sagledavaju sebe kao žrtve zapadnog imperijalizma i kolonijalizma. Sa druge strane u ovom tekstu, autor govori o mnogim političkim i medijskim manipulacijama koje se tiču terorizma. Ako su žrtve jednog terorističkog napada ljudi iz zapadno-evropskih zemalja, to je jedna priča, ali je sasvim druga priča ako oni dolaze iz neke druge zemlje. Ponekad neki od terorista mogu biti korišćeni od strane Evropljana i Amerikanaca zato da bi destabilizovale neke druge zemlje. Autor ovde prikazuje situaciju u vezi sa Kosovom i OVK. Pripadnici OVK su najpre bili tretirani kao dileri droge i teroristi, da bi na kraju postali saveznici Sjedinjenim američkim državama i NATO paktu. Slično je i sa Rusijom i Čečenijom, tako da postoji puno manipulacija kada govorimo o terorizmu, teroristima, NJIMA i NAMA. Autor ovog teksta govori takođe i o upotrebi straha od terorizma kako bi se ograničila ljudska prava osumnjičenih terorista, ali i običnih ljudi. Ako kažete da je nešto neophodno zbog opasnosti od terorizma, tada je sve ozvoljeno. Terorizam predstavlja opravdanje za uvođenje mnogih nedemokratskih mera. U svakom slučaju, glavni zaključak autora ovog teksta je da moramo saznati što više o teroristima: ko su oni I kako razmišljaju, a što je važno ako želimo da napravimo pravi odgovor terorizmu.

Ključne reči:

Reference

    1. Басара Светислав, “Теорија тероризма“, Данас, доступно на: danas.rs/danasrs/kolumnisti/teorija_terorizma.881.html?news_id=317602
    2. Булатовић Александра, „Тероризам као политичко-безбедносни проблем“, Зборник Института за криминолошка и социолошка истраживања, 2/2015.
    3. Гаћиновић Радослав, „Правно-организациони аспекти анти-терористичког деловања“,Страни правни живот, 3/2008.
    4. Grig William Norman, “Making the World Safe for Narco-Terrorism”, The new American, доступно на: stoptheftaa.org/artman/publish/article_83.shtml
    5. Ђорић Марија, Екстремна десница – међународни аспекти десничарског екстремизма, Београд, 2014.
    6. Звонаревић Младен, „Форензично – психологијски аспект упознавања личности учиниоца кривичног дела“, Југословенска ревија за криминологију и кривично право, 4/64.
    7. Костић Милан, „Кривични закон и душевна болест – од заблуда до решења“, Саветовање Института за криминолошка и социолошка истраживања: Теоријски и практични проблеми југословенског казненог законодавства, Београд, 1996.
    8. Лопичић – Јанчић, Јелена, „Законодавство САД у вези терористичких дела“, Страни правни живот, 1/2010.
    9. Мијалковић Саша, Бошковић Горан, Никач Жељко, „Међународно-правни напори у спречавању финансирања тероризма прљавим новцем“, Страни правни живот, 1/2011.
    10. Милошевић Ђорђе, „Жртве тероризма у свету – политика двоструких стандарда“, доступно на: nspm.rs/savremeni-svet/zrtve-terorizma-u-svetu-politika-dvostrukih-standarda.html
    11. Нелсон Ричард, „Јачање улоге у борби против тероризма“, доступно на: eai.org.rs/sr/evroatlantska_revija/euroAtlanticSecurity/story/41/Ja%c4%8Danje+uloge+u+borbi+protiv+terorizma.html
    12. Николић Златко, „Спорт, млади и насиље“, Теме, 3/2009.
    13. Николић – Ристановић Весна, Од жртве до затворенице – насиље у породици и криминалитет жена, Земун, 2000.
    14. Пантић Данијела, „Психологија рекламе: Како да ти кажем да ме купиш?“, доступно на: komunikacija.org.rs/komunikacija/casopisi/zbornik.fdu/13-14/28/download_ser_lat
    15. Петронијевић Горан, „Тероризам – глобална опасност или глобалистичка превара?“, у зборнику: Тероризам и људске слободе – IX међународни научни скуп, Тара, мај 2010.
    16. Петровић Драгана, „Самоубилачки тероризам“, Страни правни живот, 3/2009.
    17. Рот Никола, Основи социјалне психологије, Београд, 2009.
    18. Стевановић Мирослав, „Међународни правни проблеми оружаног супротстављања терористичкој групацији ‘Исламска држава’ у Сирији“, Правни записи, 2/2015.
    19. Танасковић Дарко, „Џихад и анти-џихад“, поговор за књигу Срђе Трифковића, Сенка џихада, Београд, 2007.
    20. Ћирић Јован, „Виктимолошке злоупотребе“, Правни живот, 9/2010.
    21. Ћирић Јован, „Држава и организовани криминал“, Социолошки преглед, бр. 3/2005.
    22. Ћирић Јован, „Криминалитет и економија“, у зборнику: Тешки облици криминалитета и државна реакција, Требиње 2013.
    23. Ћирић Јован, „Тероризам, реална опасност данашњице, или…“ у зборнику: Супротстављање савременом организованом криминалу и тероризму, ур. С. Мијалковић, КПА, Београд, 2011.
    24. Ћирић Јован, „Увреда“, у зборнику: Суђење у разумном року и други кривичноправни инструменти адекватности државне реакције на криминалитет, Златибор, 2015.
    25. Ћорић Весна, „Нове методе у сузбијању тероризмау САД након 11. септембра“, Страни правни живот, 1-3/2006.
    26. Хантингтон Семјуел, Сукоб цивилизација и преобликовање светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998.
    27. Шупут Дејан, „Правни оквир који уређује борбу против насиља на спортским приредбама у европским државама“, Страни правни живот, 1/2010.
    28. Wong Kam C., „USA Patriot Act: A Preliminary Study“, Страни правни живот, 1-2/2007.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2016 УДК:323.28+327.88 13-29
ç