Tema broja

ISTORIJSKI I POLITIČKI SMISAO JUGOSLOVENSKE DRŽAVE

STVARANjE JUGOSLAVIJE U UDŽBENICIMA ISTORIJE (SRBIJA, HRVATSKA I FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE)

Sažetak

Udžbenici istorije, kao primarno sredstvo u nastavnom procesu, nisu samo prenosioci znanja o istorijskim procesima, pojavama i događajima, već i značajan činilac u izgradnji i definisanju ličnih i kolektivnih identiteta, kao i odraz stavova akademske zajednice i nastojanja države da preko nastave istorije i obrazovnih politika formira građane. Istovremeno, nastava i udžbenici istorije omogućavaju da se stvori i „slika drugoga“. Stoga je u periodu stogodišnjice od stvaranja Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca (Kraljevine Jugoslavije) – tzv. „prve“ Jugoslavije cilj rada da istraži kako je ujedinjenje Južnih Slovena – stvaranje nove države prikazano u udžbenicima u Srbiji, Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, nakon raspada Jugoslavije, odnosno u prvim decenijama 21. veka. U radu su za komparativnu analizu korišćeni udžbenici istorije za završne razrede osnovnih i srednjih škola (gimnazija i srednjih stručnih škola) u pomenutim državama, kao i relevantna literatura Instituta za proučavanje udžbenika „Georg Ekart“ iz Braunšvajga. U toku prethodne decenije štampane su desetine publikacija koje se bave nastavom istorije, udžbenicima i post-konfliktnom pomirenju, pri čemu se o događajima i posledicama Velikog rata piše sa aspekta izgradnje „učenja o miru“ – tj. kako nastava istorije i udžbenici mogu poslužiti pomirenju i pacifiranju odnosa između naroda koji su bili u konfliktu. Analiza odabranih udžbenika, koji se koriste u školama nekadašnje zajedničke države, međutim, pokazuje da postoje bitne razlike u odabiru i načinu prezentovanja nastavnog gradiva o stvaranju Jugoslavije. Zajedničko svim ucbenicima jeste da slede evropske i nacionalne preporuke o sadržaju udžbenika, što dovodi i do nemogućnosti da se detaljno i/ili objektivno objasne pojave, procesi i događaji, kao i uloga pojedinaca i/ili grupa, što posredno utiče na kulturu sećanja, izgradnju „slike drugoga“ i formiranje identiteta.

Ključne reči:

Reference

    • Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за осми раред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010.
    • Ђурић Ђорђе, Павловић Момчило, Историја за трећи разред гимназије природно-математичког смера и четврти разред општег и друштвено-језичког смера, Завод за уџбенике, Београд 2016.
    • Колаковић Александра, „Сећање на Велики рат и национални идентитет Срба“, у: Н. Радушки (ур.), Национални идентитет и етнички односи, Институт за политичке студије, Београд 2018, стр. 37–58.
    • Наставни програм за осми разред основног образовања и васпитања, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2010.
    • Наставни програм за гимназије, Министарство просевете, науке и технолошког развоја, Београд, 2011.
    • Радојевић Мира, Историја Уџбеник за трећи разред гимназије природно-математичког смера, четврти разред гимназије друштвено-језичког смера и општег типа и четврти разред средње стручне школе за образовне профиле правни-техничар и биротехничар, Klett, Београд, 2014.
    • Симић Предраг, Петровић Ивана, Историја 8, Логос, Београд, 2016.
    • Тош Џон, У трагању за историјом, Clio, Београд, 2008.
    • Alaida Asman, Rad na nacionalnom pamćenju, Čigoja štampa, Beograd, 2002.
    • Bojović Želimir, “Novi udžbenici o istoriji Zapadnog Balkana”, Radio Slobodna Evropa, 21. septembar 2010.
    • Guidebook for history textbooks authors: on a common path; new approaches to writing history textbooks in Europe and the Arab and Islamic Worlds, UNESCO, 2012.
    • Glasnik Ministarstva prosvjete i sporta, Nastavni program za gimnazije, Nastavni program za povjest, Zagreb, 2015.
    • Dukić Ivan, Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Hrvatska povjest, udžbenik povjesti za trogodišnje strukovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2003.
    • Erdelja Krešimir, Stojaković Igor, Tragom prošlosti 8 Udžbenik povijesti za 8 razred osnovne škole, Školska knjiga, Zagreb, 2007.
    • Kolaković Aleksandra, “National History as an Element of the National Identity in Serbian History Textbooks for Primary Schools”, in: P. Petrović, M.Radaković (ed.), National and European Identity in Process of European Integration, Belgrade 2013.
    • Kolaković Aleksandra, Jelena Todorović Lazić, “Democracy Throught Centemporary History Teaching in Serbia”, у: D. Dragoman A. Zamfira, Politics and Society: Perspectives on Democracy and Governance in the 21st Century, Lucian Blaga University Press, Sibiu 2017, стр. 79–103.
    • Körber Andreas, The Franco-German History Textbook  From the Perspective of Specialist Didactics, Georg-Eckert-Institut für Internationale Schulbuchforschung, 2009.
    • Korostelina Karina V, Lässig, Simone, History Education and Post-Conflict Reconciliation, Kindle Edition, 2013.
    • Mitrović Andrej, Klio pred iskušenjima i raspravljanja sa Klio, Čigoja, Beograd, 2001.
    • Nastavni plan i program gimnazije Historija/Povjest, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade, Sarajevo, 2016.
    • Seungryeol Kim, “International History Textbook Work from a Global Perspective: The Joint Franco-German History Textbook and Its Implications for Northeast Asia”, Journal of Northeast Asian History, Volume 6, Number 2, December 2009, стр. 75-101.
    • Fuchs Eckhardt, Sammler Steffen, Textbooks Betwenn Tradition and Innovation A Journey Through the History of the History of the Georg Eckart Institute, Georg Eckert Institute – Leibniz Institute for Inter-national Textbook Research, Braunschweig, 2016.
    • Hallett Carr Edward, What is History, Penguin books, London, 1987.
    • Hadžibdić Hadzija, Dervišagić Edis, Mulić Alen, Mehić Vlahidin, Historija za četvrti razred gimnazije, Bosnaska knjiga, Tuzla, 2007.
    • Šobotić Izet, Čehajić Mirza, Historija udžbenik za deveti razred devetogodišnje osnovne škole, NAM Tuzla, Vrijeme Zenica, Široki Brijeg, 2012.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2019 1/2019 УДК 94(497.1)1918“:371.671(497.11)(497.5)(497.6) 171-188
ç