Tema broja

PITANJE MANJINA I IDENTITETA

SRPSKI IDENTITET I CRNOGORSTVO – TRENUTNI ODNOSI SNAGA

Sažetak

Naučni rad koji je pred nama pozabaviće se odnosom srpskog nacionalnog identiteta prema političko-identitetskom fenomenu crnogorstva. Predmet istraživanja u užem smislu biće politički odnos snaga između dva sukobljena nacionalna identiteta na prostoru Crne Gore: crnogorskog i srpskog – nacionalnog crnogorstva i tradicionalnog crnogorstva. Problemska situacija odkriva uzroke sukoba srpstva i crnogorstva, bavi se pitanjem (sa)postojanja crnogorske nacionalne svesti, iztražuje trenutne odnose snaga u setu identitetskih pitanja (koji osim sociopsihološke dimenzije učestvuju i u političkoj ravni). Problemsko pitanje glasi: Šta je crnogorstvo iz ugla srpske (samo)identitetske svesti? Kako je crnogorstvo kao nacionalni identitet nastalo, i kako se danas ispoljava? Koji su najznačajniji politički instrumenti ostvarivanja crnogorskog nacionalnog identiteta, i kako on sagledava srpsko nacionalno biće u Crnoj Gori? Da bi se do ovih pitanja došlo neophodno je poći od osnovne predpostavke koja glasi: Da su srpski i crnogorski nacionalni identiteti dva oprečna i često sukobljena idejna, ideološka i politička koncepta sa značajnim posledicama po političke i geopolitičke procese. Iako se istraživanje bavi pretežno trenutnim odnosima političke moći između dva identiteta, i vremenski propituje naročito period od sticanja nezavisnosti Crne Gore 2006. godine do danas, vremenski period istraživanja znatno je duži i dopire ponegde i do u srednji vek, a u prostorom smislu sagledava prostranstva negdašnje i sadašnje Crne Gore. Metodski postupci istraživanja su: genetički metod, razvojni pristup, uporedni metod, metod posmatranja, statistički metod, analiza sadržaja, idealnotipski pristup.., uz bogato korišćenje logičkih metoda (indukcije, analogije i deduktivnog zaključivanja). Naučni cilj rada svodio bi se na odkrivanje veza između srpskog i crnogorskog identiteta, pronalaženju tačaka sukoba, i mogućnosti razrešenja problemske situacije. Društvena svrha naučnog rada ticala bi se odkrivanja procesa koji vode u političke sukobe i regionalne konflikte i uzpostavljanje mera prevencije koje odklanjaju trajnu nestabilnosti u okruženju.

Ključne reči:

Reference

    1. Banović, Branko: „Narativna reprodukcija savremenog crnogorskog identiteta u procesu   \  Evroatlantski integracija (II dio)“, Etnoantropološki problemi, Vol.8, N° 2/2013: 519-537, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2013.
    2. Bieber, Florian: „The party system of Montenegro – Movement for Change PzP“, (edited by Vera Stojarová, Peter Emerson), Party Politics in Western Balkans: 119-130, Routledge, 2010,  p.125.
    3. Vlahović, Dragan: „Dan kada je rođena crnogorska nacija 1. maj 1945. godine – mesto rođenja Borba, organ KPJ“, Srpsko nasleđe, N°11, novembar 1998.
    4. Вукић, Предраг: „Мржња према Србима уједињавала чланство ЛСЦГ“, Српске новине,  Подгорица, 19. фебруар 2010.
    5. Vuković-Ćalasan Danijela, Đečević Mehmed: „Izazovi izgradnje građanskog identiteta u Crnoj Gori“, Migracijske i etničke teme, Vol.31, N°1/2015: 7–37, Institut za migracije i narodnosti, Zagreb, 2015.
    6. Дедеић, Добрило: „Политичка елита српског народа је издала Србе у Црној Гори!“, Балкан инфо, од 12. јула 2017. године, посебно 31:41 – 34:32
    7. Динић, Михајло: О називима средњовековне српске државе – Славонија, Србија, Рашка: 161-171, Из српске историје средњега века, Београд, 2003.
    8. Drašković, Čedomir: „Zeta/Crna Gora u doba Balšića (1360-1421)“, Zbornik radova Balšići, Matica crnogorska, Cetinje, 2012.
    9. Đukanović, Dragan: „Identitetska pitanja i linije unutrašnjih podela u Crnoj Gori”, Međunarodna politika, N° 3-4/2014: 395-422, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, 2014.
    10. Завод за статистику: Попис становништва, домаћинстава и станова у 2003 – Становништво – вјероисповјест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу, Књига 3, Подгорица, Новембар 2003.
    11. Ičević, Dušan: Crnogorska nacija, Drugo izdanje, Forum za etničke odnose, Beograd, 2015.
    12. Jagić, Vatroslav: Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, JAZU, Zagreb, 1867.
    13. Кнежевић, Милош: Изневерена држава – Србија и Црна Гора у времену разлаза, Институт за политичке студије, Београд, 2007.
    14. Komar, Olivera: Birači u Crnoj Gori – faktori izborne i partijske preferencije, Fakultet političkih nauka Podgorica/Udruženje za političke nauke Srbije, Beograd, 2013.
    15. Коматина, Предраг: „Србија и Дукља у делу Јована Скилице“, Зборник радова Византолошког института, Vol. XLIX: 159-186, Византолошки институт САНУ, Београд,  2012.
    16. Коматина, Предраг: „Идентитет Дукљана према De administrando imperio“, Зборник радова Византолошког института, Vol. LI, Византолошки институт, САНУ, Београд, 2014.
    17. Константин Порфирогенит: De administratio imperio, глава 33, 34, 36.
    18. Lučić, М. Čedomir: „Sloboda, vjera i nacionalni duh vladajuće loze Petrovića“, Зборник радова:  Dinastija Petrović Njegoš, tom I, CANU, Podgorica, 2002.
    19. Милосављевић, Зоран: „БиХ и Црна Гора (не)одрживе мултинационалне творевине“, Српска политичка мисао, Vol. 38, N° 4/2012: 301-318, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    20. Monstat: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Crnoj Gori 2011. godine, Saopštenje, broj 83, Zavod za statistiku, Podgorica, 12. juli 2011.
    21. MonStat: Konačni rezultati popisa 2003 – Stanovništvo prema nacionalnoj ili etničkoj pripadnosti u Republici Crnoj Gori po opštinama, Saopštenje, broj 44, Zavod za statistiku, Podgorica, 21. septembar 2004.
    22. Неименован извор, „Црногорски Сабор прогласио је слободну и независну Краљевину Црну Гору“, Глас Црногорца, бр. 9, од 13. јула 1941.
    23. Nikčević, Tomica: „Guvernadurstvo kao politička struja Crne Gore“, Matica, 191-210, Matica crnogorska, Cetinje, 2010.
    24. Новаковић, Реља: Где се налазила Србија од VII до XII века?, Историјски институт/Народна књига, Београд, 1981.
    25. Пајовић, Радоје: Контрареволуција у Црној Гори – четнички и федералистички покрет 1941-1945, Обод, Цетиње, 1977.
    26. Perović, Slavko: Saopštenje, broj 14 (9), 11/10/2013.
    27. Петровић Драган, Станковић Владан: Заједничка држава Србије и Црне Горе, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    28. Програмски циљеви Нове српске демократије, http://www.nova.org.me/stranica.php?id=2&tip=stranice
    29. Раковић, Александар: „Етнички идентитет Дукље и Зете“,  http://www.njegos.org/medieval/srednji.htm
    30. Регент Александар Карађорђевић краљу Николи Петровићу и обрнуто, Телеграм, 14/27. јули 1914.
    31. Станковић, Владан: „Грађански концепт црногорске нације – технологија асимилације Срба in vivo“, Политичка ревија, 4/2011: 69-88, Институт за политичке студије, Београд, 2011.
    32. Станковић, Владан: „Српско питање у постреферендумској Црној Гори“, Политичка  ревија, 03/2006, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    33. Стефан Првовенчани, Повеља Богородичиној цркви на острву Мљету, 124.
    34. Танјуг, „Дедеић – Србима потребне националне, а не европске интеграције“, Вечерње  новости, Београд, 27. март 2018.
    35. Томашевић, Ђорђе Вид: „Црногорци и остали Срби“,
    36. http://www.njegos.org/arhsrpski/vid.htm
    37. http://www.dnpcg.me/program/
    38. http://www.snp.co.me/strana.asp?kat=1&id=6143
    39. http://demokrate.me/mismo/onama/
    40. https://www.cdm.me/politika/demospredrascjepom
    41. http://www.vijesti.me/vijesti/dritan-abazovic-jedini-kandidat-za-novog-predsjednika-gp-ura-931718
PERIODIKA Politička revija 2/2018 2/2018 УДК 323.1(=163.41)(497.11+497.16) 71-95
ç