Tema broja

IZ ISTORIJE, TRADICIJE I SAVREMENOSTI SRBA I SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE

„SREBRENICA“, „OLUJA“ I „DAN SEĆANJA“

Sažetak

U radu se u jednom širem istorijsko-politikološkom kontekstu analizira Britanska rezolucija o „Srebrenici“ i ukazuje na geopolitički smisao i povezanost ovog konstruisanog zločina sa NATO- hrvatskom akcijom „Oluja“, što je otvorilo proces daljeg zapadnog geopolitičkog redukovanja i fragmentacije srpskog političkog i državnog prostora na Kosovu i Metohiji. Autor u ovom poglavlju dalje prikazuje rusku principijelnu politiku, spram namere Zapada da Srbima i Srbiji prilepi etiketu genocidnog naroda i države, koja je u SB UN rezultirala ruskim vetom, a zatim prezentuje prilično nejasnu pa i neodgovornu politiku Vlade Srbije po pitanju Britanske rezolucije, kao i posledice koje iz toga slede. U drugom delu ramatrana je politika Srbije prema Hrvatskoj kroz prizmu obeležavanja 20-godišnjice „Oluje“, u kojoj je Hrvatska etnički, sa elementima genocida, počistila gotovo ceo srpski narod sa prostora Republike Srpske Krajine i Hrvatske. Ovde je ukazano na činjenicu da Hrvatska ignoriše sve sporazume koje je potpisala sa Srbijom: od poštovanja teritorijalnog integriteta Srbije, do povratka prognanih Srba u Krajinu i njihovog materijalnog obeštećenja koje iznosi nekoliko desetina milijardi evra, samo po osnovu neplaćenih penzija Hrvatska duguje krajiškim Srbima više od milijardu evra. Srpska vlast, kao i toliko puta u istoriji, besmisleno povlađuje Hrvatskoj, koja se sad postavila i kao nekakav medijator i arbitar prema Srbiji i njenoj težnji ka članstvu u EU. U trećem delu autor analizira ideju srpskog premijera Vučića o zajedničkom danu sećanja, koju su susedni lideri glatko odbacili. U radu se ukazuje koji je eventualni smisao te ideje i koji bi bili preduslovi za njeno ostvarenje. Neki od ovih preduslova bili bi poštovanje međudržavnih sporazuma između Srbije i Hrvatske, koji između ostalog zahtevaju povratak Srba, čemu se Hrvatska uporno i bez ikakvih sankcija svojih Zapadnih patrona suprotstavlja, jer u njihovom povratku vidi i povratak njihove države- Republike Srpske Krajine. Od pomirenja te vrste, pa time i od Dana sećanja- nema ništa. Zato politička Srbija treba da prihvati ideju patriotske organizacije „Svetozar Miletić“, da uspostavi sopstveni kult sećanja i podigne monumentalni objekat, kao što je jevrejski Jad Vašem, koji bi se zvao Memorijalni centar za srpske žrtve u 20. veku.

Ključne reči:

Reference

    1. Новости, „ Вуковар протерао ћирилицу“, 18. август 2015.
    2. Новости, 6. август 2015.
    3. Новости, 8. август 2015.
    4. Факти, електронско издање, 15. јун 2015, „Руско „њет“. Резолуција о Сребреници није усвојена“,
    5. Аврамов Смиља, „Негирање наших жртава већ јако иритира Србе“, интервју за Фонд стратешке културе, електронско издање, 17. август 2015.
    6. Аврамов, Смиља, „Истина о Сребреници“,  ТВ БК, Емисија Клопка, 27. јун 2005.
    7. Јанковић, Мирослав, „Сви су они пали узалуд“, Новости, август 2015.
    8. Поповић, Ненад, интервју листу Недељник, електронско издање, 25. август 2015.
    9. Суботић, Момчило, „Српска политика „на парче“ или недостатак националне идеје“, у: Српско питање на Балкану (уредио Момчило Суботић), ИПС, Београд, 2013.
    10. Суботић, Момчило, „Хрватско непријатељство и српске илузије“ у: Српски народ од Сарајевског атентата до Хашког трибунала (приредио Милојко Будимир),  Београд, 2014.
    11. Суботић, Момчило, Идентитет и геополитичка стварност Срба, ИПС, Београд, 2012.
    12. Суботић, Момчило, Новија српска политичка историја, ИПС, Београд, 2006.
    13. Херман, Едвард, „Србија је провинција америчке империје“, Печат, 26. новембар, 2010.
    14. Херман, Едвард, Политика геноцида, Весна инфо, Београд, 2010.
    15. Штрбац, Саво, „Удица „домољуба“ за Србе“, Фонд стратешке културе, електронско издање, 14. август 2015.
PERIODIKA Politička revija 3/2015 УДК 341.322.5(497.5) (497.6)+725.94(=163.41)“19“ 27-49
ç