СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЈУГОСЛОВЕНСТВА И ЕВРОАТЛАНТИЗМА

Др Момчило Суботић

Сажетак

У раду се у облику историјско-политиколошке и геополитичке синтезе презентује пресек српске идеологије и спољнополитичких приоритета. Срби су народ склон некритичком присвајању и приклањању ширим идеолошко-државним интеграцијама, који се олако одриче своје аутентичне српске државно-политичке егзистенције У том смислу јављају се хрватска (Штросмајерова) идеја југословенства заснована на тези о једном „троименом“ народу Срба, Хрвата и Словенаца у првој југословенској држави, затим у другој Југославији Титова идеја о „братству и јединству“, која је на српском етнојезичком и историјском простору успоставила нове народе и њихове државе, а данас, након разбијања југословенске државе, српска постоктобарска власт, налазећи се у својеврсном постјугсловенском идеолошком и геополитичком ва­кууму, занемарујући питање суверенитета и државне целовитости, тежи новим, крајње неизвесним и српском народу и држави ненаклоњеним супранационал ним идеолошким и интегративним обрасцима у виду евроунијства и евроатлантизма.

Референце

1. Лнђелковић Драгомир, „Позадина регионалног помирења“, Печат, 12, новембар 2010.
2. Вучелић Милорад, „Легат патријарха Павла“, Печат, 12, новембар 2010.
3. Врзић Никола, „Радост Европе“, Печат, октобар 2010.
4. Врзић Николя, „Србија на европском пруту“, Печат, 12. новембар 2010.
5. Гајић Добрица, Сведоци историје, Библиотека дијалози, Београд, 2010.
6. Данојлић Милован, „Рядимо на нашу штету“, Новости, 31. октобар 2010.
7. Душанић Јован, „Бећарска продаја „Телекома“, Печат, 19. новембар 2010.
8. Екмечић Милорад, Стварање Југославије 1790-1918, Просвета, Бе­оград, 1989.
9. Екмечић Милорад, Србија између средње Европе и Европе, Полити­ка, Београд, 1992.
10. Кнежевић Милош, Парадигма распада, Институт за политичке студије, Београд, 2009.
11. Конузин Александар Васиљевич, „Поздравна реч“, У: Руска спољна политика и Србија, Национални интерес. 1-2/2009, Институт за по­литичке студије, Београд, 2009.
12. Костић Лязо, Србија или Југославија, књ. I-IV, Хамилтон, 1957, 1959, 1961, 1965, 1969.
13. Крестић Василије, Геноцидом до велике Хрватске, Матица српска, Нови Сад, Архив Србије, Београд, 1998.
14. Мандић Б. Петар, Југославија – илузија или визија, Београд, 2002.
15. Марковић Михаило, Јуриш на небо, Просвета, Београд, 2009.
16. Милошевић Зоран, Политичка модернизација, Институт за политич­ке студије, Београд, 2010.
17. Мрдић Угљеша, „НАТО клан за НАТО пакт“, Печат, 12. фебруар 2010.
18. Недељковић Драган, „Сјај средњег века“, Печат, 27. август 2010.
19. Патрановић Бранко, Србија у Југославији и велике силе, ВИГ, Бео­град, 1993.
20. Степић Миломир, „Потребан je референдум о приступању ЕУ“, Пе­чат, 20. јануар 2010.
21. Степић Миломир, „Могућност симбиозе српских и руских геополитичких интереса на Балкану“, Национални интерес, 1-2/2009, Инсти­тут за политичке студије, Београд, 2009.
22. Суботић Момчило, Политичка мисао србистике, Институт за поли­тичке студије, Београд, 2010.
23. Суботић Момчило, Право на самоопредељење и југословенски експеримент. Прва, друга, трећа Југославија, Институт за политичке студије, Београд, 2004.
24. Суботић Момчило, Српско питање данас, Институт за политичке студије, Београд, 2008.
25. Суботић Момчило, „Савремени хрватско-српски односи: тужба и противтужба за геноцид“, Политичка ревија, 2/2010, Институт за политичке студије, Београд, 2010.
26. Цветковић Владимир, „Ђинђићев „оптимистични патриотизам“ само je згодна поштапалица за тренутну политичку употребу“, У: Сведоци историје (приредио Добрица Гајић), Библиотека дијалози, Београд, 2010.
27. Цвјетићанин Данијел, „Нервозни кандидат“, Печат, 19. новембар 2010.
28. Ћосић Добрица, Српско питање у XX веку. Лична историја једног доба, Службени гласник, Београд, 2009.
29. Ћосић Добрица, Промене, Дневник, Нови Сад,
30. Херман Едвард, Политика геноцида, Весна инфо, Београд, 2010.