СРБИЈА ИЗМЕЂУ ЕУ, КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ПРЕДСТОЈЕЋИХ ПАРЛАМЕНТАРНИХ ИЗБОРА

Огњен Прибићевић

Сажетак

У овом раду др Огњен Прибићевић анализира како је најновија косовска криза утицала на процес ЕУ интеграција и обликовање политичке сцене Србије. Др Прибићевић указује на то како је криза започела у пролеће 2011. године поновним помињањем идеје поделе Косова у српској политичкој јавности а затим се наставила сукобима између КФОРа и Срба са севера Косова око контроле административних прелаза Јариње и Брњак. Током лета 2011. немачка канцеларка Меркел је посетила Србију и затражила од владе у Београду да нормализује односе са Косовом и распусти институције Срба на северу. Влада у Београду је наставила преговоре са албанском страном али није успела да се договори око регионалног представљања Косова након чега је Европски савет под утицајем немачке владе 9. децембра 2011. донео одлуку да одложи давање кандидатуре Србији за фебруар 2012. Др Прибићевић је покушао да одговори на неколико питања: зашто су се Вашингтон и Берлин одлучили да у овом тренутку изврше тако јак притисак на Србију? Да ли је могуће обезбедити поделу Косова? Да ли Србија може да настави са досадашњом политиком и ЕУ и Косово или ће морати да се определи да једном од ова два питања да приоритет? И на крају, косовска криза је отворила и суштинско питање: да ли ће Србија моћи да уђе у ЕУ без онога што је немачки министар Вестервеле назвао „признањем територијалног интегритета Косова“? Аутор је мишљења да ће с обзиром на предстојеће изборе и владајућа ДС и водећа опозициона СНС наставити са досадашњом политиком и Косово и ЕУ. Ипак, таква политика je, по мишљењу аутора, неодржива на дужи рок и Србији предстоји суочавање са тешким и дилемама. Такође, према мишљењу аутора, најновија косовска криза је показала све слабости међународног положаја Србије која нема ни једног значајнијег савезника међу кључним западним силама које имају доминантан утицај у овом делу Европе. Управо су ове силе одлучиле да у тренутку који је најосетљивији за Србију, када се она бори да обезбеди статус кандидата, услове њен будући статус у ЕУ заокруживањем независности Косова у његовим административним границама. Западне силе од Србије не очекују да призна независност Косова али се очекује да призна територијални интегритет Косова. Зашто је ово питање постало тако важно за водеће силе Запада, пита се аутор? По његовом мишљењу на овакав притисак Запада на Србију утицало је више разлога. Прво, амерички интереси у овом делу Европе, друго, жеља Немачке и других водећих сила ЕУ да спрече стварање новог замрзнутог конфликта, попут Кипарског, у овом делу Европе и треће, резерве у погледу српске спољне политике и њене орјентације на ЕУ али и Русију, Кину и несврстане земље која се на Западу не ретко тумачи и као жеља да се седи на две столице.

Референце

1. Душан Батаковић, Косово и Метохија – историја и идеологија, Чигоја штампа, Београд, 2007.
2. Џејмс Кер Линдзи, Косово, пут ка оспореној државности на Балкану, Завод за уџбенике, Београд, 2011.
3. Владимир Гоати, Партијске борбе у Србији у постоктобарском периоду, Фридрих Еберт Штифтунг, Институт друштвених наука, Београд, 2006.
4. Огњен Прибићевић, „Изазови политичког помирења у Србији“, Зборник: Међуетнички односи у функцији помирења, Конрад Аденауер Штифтунг, Институт друштвених наука, Београд, 2011.
5. Огњен Прибићевић, „Српска десница, изазови и перспектива“, Српска политичка мисао, бр. 1/2011.
6. Огњен Прибићевић, „Левица у Србији у потрази за новим идентитетом“, Политичка ревија, бр. 2/2011.
7. Зоран Стојиљковић, Партијски систем Србије, Службени гласник, Београд, 2007. Постоје издања из 2006. и 2008. године – Б. Грбић.