Tema broja
BALKAN I EVROPA
SRBIJA I ZAPADNI BALKAN
Sažetak
Sa stanovišta fizičko-geografskog određenja, evidentno je da se Srbija nalazi na centralnom području Balkanskog poluostrva. Taj prostor je određen Moravskom dolinom, a njegova zapadna granica rekom Drinom. Takođe je neosporno da je milenijumskim procesom utvrđena istorijsko-kulturna i civilizacijska granica koja od Boke Kotorske, sledeći na severu tok Drine deli istočni od zapadnog Balkana. Međutim, politički je ova granica relativizovana i pomerana zavisno od moći uticajne sfere, pa je i prostor srpske države situiran u zapadni ili istočni svet. Sa takvom tendencijom se suočavamo i danas, kada se teritorija Srbije svrstava u zapadni Balkan. To određenje potiče od strane Zapada i postalo je zvanično nakon rata koji je NATO pakt pokrenuo sa ciljem otimanja Srbiji njene južne pokrajine Kosova i Metohije. Srbija je nekritički prihvatila to preimenovanje geografske realnosti svog područja kao svoje samoodređenje, zaboravljajući istinu o svom objektivnom položaju i nesumnjivim prednostima koje joj je donosio taj položaj tokom istorije.
Reference
- Е. Арвелар, Политичка идеологија византијског царства, “Филип Вишњић”, Београд, 1988.
- Д. Богдановић, “Свети Сава”, предговор Сабраном списима Светога Саве, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1986.
- Н. Велимировић, “Изнад Истока и Запада”, Сабрана дела, књ. 5, Српска православна епархија западноевропска, Диселдорф, 1977.
- Доментијан, Живот светога Саве и Живот Светога Симеона, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
- Ђорђевић, Грчка и српска просвета, Српска краљевска академија, Посебна издања, књ. 6, Философски и филолошки списи, књ. 2, Београд, 1896.
- Ђ. Јанковић, “Словени у источној Србији у VI и VII столећу”, Археологија источне Србије, Филозофски факултет у Београду, Центар за археолошка истраживања, књ. 18, Београд 1997
- Ђ. Јанковић, “Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи”, Традиционална култура Срба у Српској крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2006.
- Б. Јовановић, Српска књига мртвих, Градина, Ниш, 1992.
- Б. Јовановић, Дух паганског наслеђа, Светови, Нови Сад, 2000.
- Џ. Мајендорф, Византијско богословље, Каленић, Крагујевац, 1989.
- Марковић, Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
- Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Просвета Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
- Д. Оболенски, “Сава српски”, Шест византијских портрета, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
- С. Првовенчани, “Живот Светог Симеона”, Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1988.
- Свети Сава, “Житије Светог Симеона Немање”, у Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1986.
- Теодосије, “Житије Светога Саве”, у Житија, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
- С. Ћирковић, “Свети Сава између Истока и Запада”, Свети Сава у српској историји и традицији, Српска академија наука и уметности, Научни скупови књ. 89, Председништво књ. 8, Београд Народни музеј, Краљево, 1988
- В. Ћоровић, Историја Југославије, Народно дело, Београд, 1933.
- В. Ћоровић, Историја Србије, Imprime, Ниш, 2006.
- J. Цвијић, Балканско полуострво u јужнословенске земље, основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, Београд, 1966.
- А. Шмеман, Света тајна крштења, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње, 1991.