Tema broja

BALKAN I EVROPA

SRBIJA I ZAPADNI BALKAN

Sažetak

Sa stanovišta fizičko-geografskog određenja, evidentno je da se Srbija nalazi na centralnom području Bal­kanskog poluostrva. Taj prostor je određen Moravskom dolinom, a njegova zapadna granica rekom Drinom. Takođe je neo­sporno da je milenijumskim procesom utvrđena istorijsko-kulturna i civilizacijska granica koja od Boke Kotorske, sledeći na severu tok Drine deli istočni od zapadnog Balkana. Međutim, politički je ova granica relativizovana i pomerana zavisno od moći uticajne sfere, pa je i prostor srpske države situiran u zapadni ili istočni svet. Sa takvom tendencijom se suočavamo i danas, kada se teritorija Srbije svrstava u zapadni Balkan. To određenje potiče od strane Zapada i postalo je zvanično nakon rata koji je NATO pakt pokrenuo sa ciljem otimanja Srbiji njene južne pokrajine Kosova i Metohije. Srbija je nekritički prihva­tila to preimenovanje geografske realnosti svog područja kao svoje samoodređenje, zaboravljajući istinu o svom objektivnom položaju i nesumnjivim prednostima koje joj je donosio taj položaj tokom istorije.

Ključne reči:

Reference

    1. Е. Арвелар, Политичка идеологија византијског цар­ства, “Филип Вишњић”, Београд, 1988.
    2. Д. Богдановић, “Свети Сава”, предговор Сабраном списима Светога Саве, Просвета, Српска књижевна за­друга, Београд, 1986.
    3. Н. Велимировић, “Изнад Истока и Запада”, Сабрана дела, књ. 5, Српска православна епархија западноевропска, Диселдорф, 1977.
    4. Доментијан, Живот светога Саве и Живот Светога Симеона, Просвета, Српска књижевна задруга, Бе­оград, 1988.
    5. Ђорђевић, Грчка и српска просвета, Српска краљевска академија, Посебна издања, књ. 6, Философски и филолошки списи, књ. 2, Београд, 1896.
    6. Ђ. Јанковић, “Словени у источној Србији у VI и VII столећу”, Археологија источне Србије, Филозофски факултет у Београду, Центар за археолошка истраживања, књ. 18, Београд 1997
    7. Ђ. Јанковић, “Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи”, Традиционална култу­ра Срба у Српској крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2006.
    8. Б. Јовановић, Српска књига мртвих, Градина, Ниш, 1992.
    9. Б. Јовановић, Дух паганског наслеђа, Светови, Нови Сад, 2000.
    10. Џ. Мајендорф, Византијско богословље, Каленић, Крагујевац, 1989.
    11. Марковић, Србија на Истоку, БИГЗ, Београд, 1973.
    12. Д. Оболенски, Византијски комонвелт, Просвета Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
    13. Д. Оболенски, “Сава српски”, Шест византијских пор­трета, Српска књижевна задруга, Београд, 1991.
    14. С. Првовенчани, “Живот Светог Симеона”, Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1988.
    15. Свети Сава, “Житије Светог Симеона Немање”, у Сабрани списи, Просвета, СКЗ, Београд, 1986.
    16. Теодосије, “Житије Светога Саве”, у Житија, Просвета, Српска књижевна задруга, Београд, 1988.
    17. С. Ћирковић, “Свети Сава између Истока и Запада”, Свети Сава у српској историји и традицији, Српска академија наука и уметности, Научни скупови књ. 89, Председништво књ. 8, Београд Народни музеј, Краљево, 1988
    18. В. Ћоровић, Историја Југославије, Народно дело, Бео­град, 1933.
    19. В. Ћоровић, Историја Србије, Imprime, Ниш, 2006.
    20. J. Цвијић, Балканско полуострво u јужнословенске земље, основи антропогеографије, Завод за издавање уџбеника Социјалистичке републике Србије, Београд, 1966.
    21. А. Шмеман, Света тајна крштења, Митрополија црногорско-приморска, Цетиње, 1991.
PERIODIKA Nacionalni interes 1/2011 УДК 327::911(497.11)(497-15) 9-22
ç