Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

SPOLJNI ORUŽANI OBLICI UGROŽAVANJA KAPACITETA BEZBEDNOSTI DRŽAVE

Sažetak

Autor u ovom radu obrađuje spoljne oružane oblike ugrožavanja bezbednosti demokratske države, tj. narušavanja kapaciteta sistema bezbednosti dr žave i bezbednosti njenih građana. U radu se ukazuje na najznačajnije oblike spoljnjeg ugrožavanja bezbed­nosti i to: agresiju, vojnu intervenciju, invaziju i vojni pritisak. Agresija je nasilna akcija jedne ili više država protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti druge države, preduzeta s namerom da se ospori pravo na opstanak države, iz­meni njen društveno-ekonomski sistem, otcepi deo njene teritorije i tome slično”. Vojna intervencija predstavlja jedan od oblika politike sile i može biti definisana kao mešanje jedne države u odnose drugih država. Strategija intervencije se svodi na spregu sile i politike, u novije vreme i ideologije, kojoj pribegava jedna velika sila protiv male, ili slabije zemlje. Invazija je vid agresije u kojoj agresor nasilno prodire na teritoriju druge zemlje radi njenog zauzimanja, osvajanja, okupacije ili realizovanja bi­lo kakvog konkretnog političkog, vojnog ili ekonomskog cilja. Izvodi se obično na širokom frontu, jakim snagama i najčešće brzo i odlučno. Vojni pritisak predstavlja aktivnost koja je takođe zabranjena međunarodnim ratnim pravom. Obično se primenjuje protiv države koja nije u stanju da se adekvatno suprotstavi onome ko vrši vojni pritisak.

Ključne reči:

Reference

    1. Војни лексикон, ВИЗ, Београд 1981.
    2. С. Аврамов, М. Крећа, Међународно јавно право, Научна књига, Бе­оград, 1990.
    3. Б. Р. Радуловић, Људска права и демократија, Дневник, Нови Сад, 1993.
    4. Борис Кривокапић, Енциклопедијски речник међународног права и међународних односа, Службени гласник, Београд, 2010,
    5. E. Hall, Treaties of International Law, Oxford, 1924,
    6. Смиља Аврамов, Међународно јавно право, Академија за дипломатију и безбедност, Београд, 2011,
    7. Kant, Sammtliche Werke, Leipzig, 1868, Band VI.
    8. Morgenthau, “To intervene or not to intervene”, Foreign аffairs,vol.45, no 3/1967,
    9. David H. Gibbs,”First do not Harm”, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
    10. Ноам Чомски, Милитаристички хуманизам, Београд, 2000.
    11. Independent International Commission on Kosovo, Kosovo Report: Con­flict, International Response, Lessons Learned, Oxford, 2000.
    12. Forth Report: Kosovo, May 23, 2000.
    13. David H. Gibbs, First do not Harm, Vanderbilt University Press, Nachville, 2009.
    14. Политичка енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1975.
    15. Војин Диитријевић, Радослав Стојановић, Међународни односи, Нолит, Београд, 1979.
    16. Victor W. Sidel, Barry S. Levy, “Security and public health”, Social Justi­ce, 29, No. 3 (Fall 2002).
    17. Arnold Wolfers, “National Security as an ambiguous symbol”, Political Science Quarterly, 67. No. 4 (December 952).
    18. Graham Evans, Jeffrey Newnham, The Penguin Dictionary of Internatio­nal Relations, Penguin Books, London, 1998.
    19. Barry Buzan, People State& Fear: An Agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era (second edition), Pearson Longman, London, 1991.
    20. Gary King, Christopher J.I. Murray, “Rethinking human security”, Politi­cal Science Quarterly, 116, No. 4 (Winter 2001).
    21. David A. Lake, “Anarchy, hierarchy and the variety of international relati­ons”, International Organization, 50, No. 1 (Winter 1996).
    22. Младен Бајагић, Основи безбедности, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2007.
    23. Љубомир Стајић, Радослав Гаћиновић, Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007.
PERIODIKA Politička revija 1/2013 УДК: 355.4:355.02 183-201.
ç