Tema broja

IDENTITET I INSTITUCIONALNE PROTIVREČNOSTI U POLITIČKOM SISTEMU

SOKOLSTVO I MLADA BOSNA

Sažetak

Rad se bavi istraživanjem veze koja je mogla postojati između Mlade Bosne i sokolstva, pre svega u kontekstu sprovođenja Sarajevskog atentata. Autorka je došla do zaključka da su mnogi pripadnici Mlade Bosne u isto vreme bili i članovi sokolskog pokreta, a neki od njih poput Mihaila Jovanovića, Veljka Čubrilovića i Danila Ilića su i direktno učestvovali u sprovođenju Sarajevskog atentata. Napravljena je diskrepanca između Sokola (kao fiskulturnog pokreta koji je u pozadini imao ideju panslavenstva i tajnog vojnog organizovanja) i Mlade Bosne, koja u svojoj osnovi nije mogla biti okvalifikovana kao organizacija, niti kao pokret, već je predstavljala skup različitih heterogenih kružoka. Komparativnom analizom ideologija Mlade Bosne i Sokola, utvrđeno je da su se njihove ideje i ciljevi i u velikoj meri podudarali ali se mogu naći određeni elementi koji prave distinkciju među njima, poput metoda delovanja, načina organizovanja, strukture i odnosa prema načinu slovenskog ujedinjenja.

Ključne reči:

Reference

    1. Аристотел, Никомахова етика, Глобус, Загреб, 1988.
    2. Богићевић Војислав, Сарајевски атентат: писма и саопштења, Свијетлост, Сарајево, 1965.
    3. Богићевић Војислав, Сарајевски атентат – стенограм главне расправе против Гаврила Принципа и другова, Државни архив БиХ, Сарајево, 1954.
    4. Богуновић Душан, Српско соколство и Сарајевски атентат, Хрватски штампарски завод, Загреб, 1925.
    5. Брозовић Анте, Соколски зборник (60 година хрватског соколства), Графички уметнички завод „Планета“, Београд, 1934.
    6. Градојевић Михаило, О соколству, Просветно културно одељење Соколске жупе у Београду, Београд, 1924.
    7. Жутић Никола, Крајишки соколи, Удружење Срба из Крајине и Хрватске, Српско културно друштво Зора, Београд, 1998.
    8. Жутић Никола, Соколи, Angrotrade, Београд, 1991.
    9. Мацановић Хрвоје, Спорт – Соколство, Југословенска штампа, Загреб, 1933.
    10. Парежанин Ратко, Гаврило Принцип у Београду: Млада Босна и Први светски рат, Catena mundi, Београд, 2014.
    11. Рашо Небојша, Српски соко: прилози за историју соколства, Српски соко, Херцег Нови, 2011.
    12. Симеуновић Драган, „Гаврило Принцип – херој или терориста?“, у зборнику: Сто година од почетка Првог светског рата – историјске и правне студије (приредили: Јован Ћирић, Мирослав Ђорђевић), Институт за упоредно право, Интермекс, Завод за уџбенике, Београд, 2014.
    13. Соколски велеиздајнички процес 1915-1916, Загреб 1927.
    14. Черовић Божо, Босански омладинци и Сарајевски атентат, Трговачка штампарија, Сарајево, 1930.
    15. Austro-Magyar Judical Crime: Persecutions of the Jugoslavs, (political trials 1908-1916), The Jugoslav Committee in North America, Chicago, 1916.
    16. Hegel Georg Wilhelm Friedrich, Filozofija povijesti, Zagreb, Naprijed, 1996.
    17. Kerry Paul, Friedrich Schiller: playwright, poet, philosopher, historian, Peter Lang, Oxford, New York, 2007.
    18. Lampe John, Mazower Mark, Ideologies and national identities: the case of twentieth-century Southeastern Europe, Central European Univ. Press, Budapest, 2004.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2016 УДК 796:061.237]:329.78(497.1) 67-82
ç