СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА СРБИЈАНСКОГ СЕЛА

Данило Ж. Марковић

Сажетак

Предмет рада је социјализација србијанског села. Основни циљ рада је да се анализом историјског развоја србијанског села утврде чиниоци који детерминишу социјализацију села у Србији данас. Србијанска села су у разним деловима Србије настајала у различито време и на различите начине. Старо србијанско село представљало је локалну заједницу породичних задруга, које су настајале запоседањем делова заједничке сеoске земље. Свако село састојало се од одређеног броја задруга, које су у почетку биле мање и малобројније а са умножавањем становништва су се увећале. На породичном газдинству се производило скоро све и углавном онолико колико је породичном домаћинству било потребно. Производило се и пољопривредни производи се прерађивали искључиво према сопственим потребама. Нови вид заједништва донела је индустријализација, а стварањем новог, органски је разарано старо заједништво. На путу тоталне индустријализације, натурална производња, као основа затвореног породичног заједништва, незауставиво се трансформише у робну производњу као основу отвореног планетарног заједништва. Преласком у статус индустријског радника сељак постаје легитимни власник и своје радне снаге и остварене зараде, чиме у породици стиче самосталну позицију, без обзира на својински статус у породичном газдинству. Али самосталност у сопственој породици не обезбеђује самосталну позицију и ван породице. Уместо газде у рођеној кући, сеоски слуга је добијао газду у туђој кући, а индустријски најамник у приватном и државном предузећу. Са политичким опредељењем за приватизацију и капитализам заузета је и оријентација на реафирмацију изворних задружних принципа и оживљавање задругарства. Развој задругарства, заснованог на изворним, суштински демократским принципима је прави пут суштинске социјализације пољопривредних произвођача и србијанског села.

Референце

1. Век и  по  задругарства,  Задружни  савез  Југославије,  Београд, 1995.
2. Вукосављевић, Сретен  Историја  сељачког  друштва – III  Социологија сељачких радова,  САНУ,  Београд, 1983.
3. Вукосављевић, Сретен, Писма  са  села, „Савремена  школа“,  Београд, 1962.
4. Друштвене промјене  у  селу,  Центар  за  социологију  села  Инстиута  за  друштвена  истраживања Свеучилишта  у  Загребу;  Југословенски  центар  за  пољопривреду  и  шумарство,  Раднички  универзитет „Ђуро  Салај“,  Београд, 1974.
5. Костић, Цветко, Социологија села,  Издавачко-информативни  центар  студената,  Београд, 1975.
6. Марковић, Драган,  Село  на  маргинама  политике,  Институт  за  политичке студије,  Београд, 2009.
7. Марковић, Драган, „Задружна демократија  у  функцији  модела  демократизације политичких  институција“,  Политичка  ревија,  Институт  за  политичке  студије, Београд, бр. 1/2012.
8. Марковић, Живко, Расељачивање  села  и  сељака,  СНС-Научна  КМД,  Београд, 2011.
9. Наумовић, Миомир  С.   И  село  и  град,  Пунта,  Ниш, 1990.
10. Новаковић, Стојан, Село, Српска  књижевна  задруга,  Београд, 1965.
11. Симоновић, Драгољуб Ч.,  Укључивање  земљорадника у  самоуправне  односе,  „Нолит“,  Београд, 1975.
12. Стевановић, Ђура, Индустријализација  пољопривреде  и  будућност  сељака, Завод  за  проучавање  села,  Београд, 2008.
13. Стевановић, Ђура, Пешић, Михаило, „Утицај  индустријализације  на  промене  односа село-град,  Виђења,  Београд,  бр. 1-2/1995.
14. Томић, Данило, Гулан, Бранислав, Мандић Миле, Развој  породичних  предузећа у  сеоским  подручјима  Србије,  Институт  за  економику  пољопривреде, Београд, 2015.
15. Фирст-Димић, Ружа, Војвођанско  село  на  раскршћу,  Центар  СКВ  за  политичке  студије и  друштвено-политичко  образовање,  Нови  Сад, 1973.