Tema broja

SAVREMENI SUKOBI I NJIHOVO REŠAVANJE

SIRIJSKA KRIZA – UZROCI I POSLEDICE

Sažetak

Sirija predstavlja još jednu u nizu država koju je zahvatio talas „arapskog proleća“, a čije su posledice odjeknule na globalnom nivou. Ono što je obeležilo čitav građanski rat u Siriji je što se, pored Asadovih snaga, pobunjenika i Islamske države, uključuju i interesi velikih sila, koji su neretko međusobno suprotstavljeni. Takođe, u ovu krizu su, posredno ili neposredno, uključeni i mnogi regionalni akteri, bilo da su umešani u ovaj sukob pružajući podršku jednoj od strana, bilo da su pogođeni njegovim posledicama. Ovaj rad ima za cilj analizu uzroka i posledica sirijske krize pre svega sa stanovišta kritičkog preispitivanja neoliberalizma koji pokušava da se nametne kao univerzalni model društvenog razvoja, a koji neretko poprima oblik neoimperijalne prakse u trenucima kada neoliberalna teorija naiđe na prepreku.

Ključne reči:

Reference

    1. Ђурковић Миша, „Тероризам, хибридни ратови и вредности – односи Турске и Немачке након тзв. ‘Арапског пролећа’“, Политика националне безбедности, годишњак, бр. 1, 2016, стр. 163-184.
    2. Кнежевић Милош, „Мигрантска криза у фокусу демополитике“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016, стр. 103-146.
    3. Милошевић Зоран, „Ко је испланирао пресељавање избеглица са Блиског истока у Европску унију“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд, бр. 1/2016, стр. 147-160.
    4. Радоњић Радован, Демократија, Центар за грађанско образовање, Подгорица, 2004.
    5. „Рекордан број присилно расељених особа у свету – сваки 113. човек приморан да напусти свој дом“, Internet, http://www.unhcr.rs/dokumenti/saopstenja-za-medije/rekordan-broj-prisilno-raseljenih-osoba-u-svetu.html, 17/04/2017.
    6. Симеуновић Драган, „Миграције као узрок политичких аномалија у Европи“, Журнал за криминалистику и право, 3/2015.
    7. Степић Миломир, „Геополитички аспекти емиграционе ерупције из блиско-источне велике пукотине“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд бр. 1/2016, стр. 19-41.
    8. Стојадиновић Миша, „Политичко насиље и демократија у контексту неоимперијалних амбиција великих сила“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 2/2015, стр. 199-213.
    9. Стојадиновић Миша, „Демократија између мита и стварности“, у зборнику: Демократија и саборност (приредио: Зоран Милошевић), Институт за политичке студије, Београд, 2010, стр. 79-98.
    10. УНХЦР, Internet, http://data.unhcr.org/syrianrefugees/regional.php, 17/04/
    11. Уредништво, „Уз тему броја“, Национални интерес, Институт за политичке студије, Београд бр. 1/2016.
    12. Чомски Ноам, Година 501 – конквиста се наставља, Светови, Нови Сад, 1998.
    13. Чомски Ноам, Интервенције, Рубикон, Нови Сад, Беокњига, Београд, 2009.
    14. Чомски Ноам, Контролисана демократија, ЦИД, Подгорица, 1999.
    15. Чомски, Ноам Нови милитаристички хуманизам – лекције Косова, Филип Вишњић, Београд, 2000.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 2/2017 УДК 355.426+327::911.3(569.1)“20“ 153-167
ç