Tema broja

IDENTITET, KULTURA, ISTORIJA pr3/2018

SAVA MRKALJ – REFORMATOR SRPSKE AZBUKE

Sažetak

Cilj ovog naučnog članska jeste da ukaže na odlučujući doprinos Save Mrkalja, kao prvog srpskog učenog filologa i jednog od najobrazovanijih Srba svoga doba, u reformi srpske azbuke (pravopisa, jezika i pisma). Autor je u radu prikazao istorijske, društvene, etničke, verske, jezičke i druge prilike u Vojnoj Krajini i Mrkaljevom rodnom Sjeničaku, te u Srbiji toga vremena, kao i društvene i istorijske prilike i razvoj filozofske i naučne misli u Evropi.
Rad je zasnovan na literaturi i izvorima Mrkaljevih biografa, filologa i lingvista, vrsnih poznavalaca njegovog dela. Po uzoru na Adelunga, koji je prvi proglasio načelo „piši kao što govoriš“ (ali ga nije uspeo primeniti na nemački jezik), Sava Mrkalj je, a ne Vuk kako se inače u srpskoj široj javnosti smatra, postavio dva osnovna načela: „jedan glas jedno slovo „ i „piši kao što govoriš“, uvodeći umesto etimološkog (kakav je evropskim državama) fonetski sistem u srpski jezik i tako doprineo konstituisanju savršene azbuke. Svoju genijalnu reformu ćirilice Mrkalj je opisao u knjizi od svega 18 strana koju je zbog crkvenog „nezgrapnog“ pravopisa, pogotovo zbog upotrebe „debelog jer“, naslovio Salo debeloga jera libo azbukoprotres.
Sava Mrkalj je bio genije, doduše nepriznati, kako to s genijima počesto biva, a Vuk je bio maestralni pragmatičar koji je shvatio značaj Mrkaljevor dela i koji je umeo da ga, uz nekoliko intervencija, privede konačnoj nameni, prihvativši ga kasnije kao svoje delo.
Mrkalj je jednostavno prebrojao i glasove u svom srpskom jeziku i nabrojao 29 (dž nije uzeo u obzir) i ćiriličke znakove (slova), pa ih je izbrojao 41. Višak je bio veliki, i Sava ga je odbacio.
Pri tome se Mrkalj posebno oborio na tvrdi znak jer kao nejnepotrebniji nazivajući ga posprdno debelim. Mrkalj je slovima pokrio 25 glasova a za ostala četiri lj, nj, đ i ć tražio je digrame i to rešio tako što je slovima l, n, t i d dodao meki znak označavajući tako njihovu mekoću… Vuk je, dakle, dizajnirao preostalih šest slova. Svoju knjižicu završio je revolucionarnim pokličom: „Zato ot danas sve naše pravopisanije pod ovo dolazi načelo-piši kako što govoriš“.

Ključne reči:

Reference

    • Бекић-Војновић, Мара, „Сава Мркаљ – модерни реформатор српске ћирилице“, у Рече ми реч, Зборник Друштва за српски језик и књижевност у Хрватској, Вуковар 2010.
    •  Грдинић, Никола „Дело Саве Мркаља и питање односа према прошлости, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    • Деретић, Јован, Расправа Саве Мркаља о српским писменима, Ковчежић, књ. IV, Београд, 1964.
    • Ђилас, Гордана, „Хронологија живота и рада Саве Мркаља“, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Ђукановић, Владо, Сава Мркаљ, из слободне Википедије, http://wikipedia.org/sr/Сава_Мркаљ
    • Иванић, Душан, „Песничке парадигме Саве Мркаља“, у: Сава Мркаљ-Поводом. двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    • Косановић, Р. Милан, „Сава Мркаљ филолошки темељ крајишког и српског идентитета“, у: О идентитету Срба Крајишника (уредили др Момчило Суботић и Мирко Радаковић), Удружење „Крајишки привредник“, Институт за политичке студије, Београд, 2018.
    • Лесковац, Младен, Неколико података за биографију Саве Мркаља, Зборник Матице српске, серија друштвених наука, I, Нови Сад, 1950.
    • Милосављевић, Петар, Историја и филологија, Матица српска у Дубровнику, Београд, Институт за политичке студије, Београд, 2014.
    • Недић, Владан, Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београд, 1959. IV-2
    •  Николиш, Гојко, Сава Мркаљ. Повијест о једном страдању, „Просвјета“, Загреб, 1980.
    • Перић, Данко, „Неколико маргиналија о Сави Мркаљу и Милану Радеки, заслужном што Мркаљ није заборављен у родном крају“, у: Сава Мркаљ- Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010). Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Пижурица, Мато, „Презаслужни Сава Мркаљ, заборављен, откривен и, ипак, остао у сенци великог Вука“, у: Сава Мркаљ- Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010). Радови са стручног састанка, Нови Сад, 2010.
    •  Радека, Милан, Неколико прилога о Сави Мркаљу, Зборник Матице српске за историју, 31, Нови Сад, 1985.
    •  Руварац, Димитрије, „Једно писмо Саве Мркаља“, Зборник Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, књига 8, Београд, 1928.
    • Ружић, Жарко, „Мркаљ као неоспориви реформатор азбуке и први прави песник српског јамба“, у: Сава Мркаљ. Поводом двестагодишњице… Азбукопротреса (1810-2010), Нови Сад, 2010.
    •  Рајковић, Ђорђе, Сава Мркаљ: биографско-књижевна слика, Јавор, Нови Сад 1877.
    •  Стојановић, Љубомир, Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Београд, 1924.
PERIODIKA Politička revija 3/2018 3/2018 УДК 811.163.41:929 Mrkalj S. 11-32
ç