Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

RUSKA IDEJA – IZMEĐU NACIONALNOG EGOIZMA, EMPATIJE I ANTIMILITARIZMA I ODJECI KOD SRBA DO 1914. GODINE

Sažetak

Carska Rusija je tokom devetnaestog veka, u više navrata demonstrirala vojno-političku moć. Kao velika sila, Rusija se trudila da se približi drugim evropskim silama i vrlo često je sprovodila reforme. Njenu političku tranziciju pratile su brojne protivurečnosti kao i nedovoljno uspešna refleksija modernih ideja. U otporu, ali i u kreativnom pristupu društvenim idejama, ruska intelektualna elita je nudila svoje odgovore. Posebno specifična inicijativa bilo je tzv. narodnjaštvo odnosno „otkrivanje Rusije”. Nalazeći uporište u hrišćanstvu ova ideja je tragala za specifičnom ulogom ruskog naroda i odbijala je da prihvati nacionalni egoizam kao vodilju državnih interesa. Njena empatija bila je demonstrirana kroz slovenofilstvo ali i kroz brigu za čovečanstvo. Narativ, kroz stavove značajnog broja mislećih ljudi je alarmantno ukazivao da svet, kroz imperijalizam, sve više postaje pozornica militarizma u kojem je rat izvesniji od političkog dijaloga. Brojni srpski intelektualci su pomno pratili razvoj ove društveno-političke misli.

Ključne reči:

Reference

    • Берви-Флеровский Василий Васильевич, Свобода рѣчи, терпимость и наши законыи о печати, Типографίя, Неклюдова, С. Петербург, 1869.
    • Билингтон Џејмс, Икона и секира, Рад, Београд, 1988.
    • Водовозов В.В, «Милитаризмъ и капитализмъ», Русская мысль, сентябрь, Москва, 1889, стр. 70–91.
    • Група авторов, Исторiя Россiи, отъ смутнаго времени до царствиванiя Николая II, V-aя часть, Иллюстрированной Россiи, Приложенiе 35, Парижъ, 1935.
    • Данилевскiй Н.я, Россiя и Европа, взглядъ на культурныя и политическiя отношенiя Славянскаго мiра къ Германо-Романскому, Изданiе Н. Страхова, Типографiя брат Пантелеевыхъ, С. Петербургъ, 1888.
    • Данилевски Николај, Русија и Европа, Службени лист СРЈ, 1994.
    • Достоевскии Ф.М, Дневник писателя, Современик, Москва, 1989.
    • Достоевский Федор, Братья Карамазовы, АСТ Москва, Хранитель, Харвест, 2007.
    • «Европа и революцiя», Русская мысль, книга III, Москва, 1892, стр. 24–37.
    • Јовановић Слободан, Културни образац, један прилог за проучавање српског националног карактера, Стубови културе, Београд, 2005.
    • Кареев Н. И, Новйешее время, от 1859 до 1914. г.г, Наука и школа, Петроград, 1923.
    • Кареев Н. И, Русская мысль, февраль, Москва, 2, 1882, http://az.lib.ru/k/kareew_n_i/text_1883_bismark_oldorfo.shtml.
    • Козьмин Б.П, П.Г. Заичневский и «Молодоя Россия», Издательство политкатрожа, Москва, 1932, https://www.prlib.ru/item/436187.
    • Козьмин Б.П, Нечаев и нечаевцы, Государственое социально-экономическое издательство, Москва, 1931.
    • Количинский Э.И, Академия наук и Первая мировая война, Наука, техника и общество Роси и Германии во время Первой мировой войны, Российсая академия наук и Институт истори, естествознания и техники Санкт-Петербургский филиал Тюбингенский университет, Издательство «Нестор-История» Санкт-Петербург, 2007, стр. 184–207.
    • Комаровский Л.А, «О стремленiяхъ народовъ къ миру», Русская мысль, Москва, 1888, стр. 17–33.
    • Марковић Саша, „ʼКрстʼ против ʼмачаʼ. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914”, Социолошки преглед, vol. LI, no. 3, 2017, стр. 392–413.
    • Нај Џозеф , Како разумевати међународне сукобе, Стубови културе, Београд, 2006.
    • Николаев Н.ю, «Идеи миротворечества в журнале «Русская мысль» в 80-е годы XIX века», https://cyberleninka.ru/article/v/idei-mirotvorchestva-v-zhurnale-russkaya-mysl-v-80-e-gody-xix-veka.
    • Новаковић Стојан, Балканска питања и мање историјско-политичке белешке о Балканском полуострву 1886–1905, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1906.
    • Марковић Саша, „Крст“ против „мача“. Русија, интелектуалци и национална идеја 1914“, Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 3, стр. 392–413.
    • Перовић Латинка, „Српско-Руске револуционарне везе осамдесетих година 19. века”, Токови историје , број 1, 1991, стр. 1–14.
    • Перовић Латинка, Планирана револуција, БИГЗ, Глобус, Београд, Загреб, 1988.
    • Плеханов Г.В, Историја руске друштвене мисли, књига прва, Издавачко предузеће Веселин Маслеша, Сарајево, 1974.
    • Поповић Никола, Србија и Царска Русија, Службени гласник, Београд, 2007.
    • Радищев Александр Николаевич, Путешествίе изъ Петербурга въ Москву, 1790, въ Санкпетербургѣ, 1790, https://www.prlib.ru/item/361413.
    • Соколовь Н.М, Объ идеяхъ и идеалахъ русской интеллигенцiи, Типографiя М.М. Стасюлевича, С. Петербургъ, 1904.
    • Соловјов Владимир, Светлост са истока, Логос, Београд, 2006.
    • Суботић Милан, „Рађање руске интелигенције, из духа просветитељства: Александар Радишчев”, Филозофија и друштво, број 3, 2009, стр. 293–311.
    • Суботић Милан, „Н. Данилевски: Теорија културно-историјских типова и словенофилство”, Филозофија и друштво, VII, 1995, стр. 173–197.
    • Суботић Милан, Тумачки руске идеје, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2001.
    • Суботић Милан, Руске теме, месијанство, интелигенција, нација, Логос, Београд, 2013.
    • Филимонов Владимир Альбертович, «Н.И. Кареев и Перваᴙ Мироваᴙ Война: Взглᴙд очевидца и рефлксиᴙ историка», Вестник Нижегородского университета им. Н.И. Лобачевского. № 1, 2015, стр. 106–112.
    • Цвијић Јован, Анексија Босне и Херцеговине и српски проблем, Државна штампарија Краљевине Србије, Београд, 1908.
    • Berdjajev Nikolaj, Ruska ideja, Osnovni problemi ruske misli, XIX. i početka XX. veka, Demetra, Filozofska biblioteka Dimitrija Savića, Zagreb, 2006.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2019 3/2019 УДК 327.39(=161.1:163.41)“18/1914“ 347-365
ç