РЕДИЗАЈНИРАЊЕ КОМПЛЕКСА БЕЗБЕДНОСТИ У БИХ – Критички поглед на реформски процес

Душан Николиш

Миодраг Комарчевић

Сажетак

У реформама у целини, а посебно у погледу реформе безбедносног сектора, Босна и Херцеговина далеко заостаје у односу на суседне земље. У БиХ је далеко теже спроводити реформу него у другим постконфликтним и постратним друштвима. У том смислу, БиХ је тешко управљив објекат а сектор безбедности је остао непогодан за управљање. У земљи која је оптерећена многим проблемима и у којој постоји анимозитет, структурне напетости и конфликтни потенцијал, ниједна одлука, пропис или активност не могу се остварити уколико не постоји заједничка спремност и одлучност свих релевантних стране. Не постоје чврсти докази да су реформске мере дале конкретне u мерљиве резултате. Најчешће се као посебни реформски допринос, као мерило узима број усвојених закона и уредби, формираних институција и количина донетих закључака. У томе предњачи Канцеларија ОХР-а која готово сваку активност и меру третира као ре­формски допринос, чиме ствара илузију о спектакуларним и фасцинантним резултатима. Створен je привид да су ефекти бројних реформи пре свега резултат ангажмана ОХР-а, иако је највећи број замишљених реформи остао само на папиру. Под плаштом реформе, уназад неколико година се континуирано и систематски, под притиском тзв. међународне заједнице, врши трансфер власти са ентитета на државни ниво БиХ, чиме се константно дерогирају и суспендују надлежности институција Републике Српске. У државама „међународне заједнице“, реформе у БиХ, као и у другим земљама, схвата се као примена тзв. евроатлантских (НАТО и САД) решења у војно-безбедносној сфери.

Референце