Tema broja

ISTORIJSKI I TEORIJSKI PRISTUPI U DIJALOGU O MODELIMA REŠENЈA STATUSA KIM

RAZMIŠLJATI O KOSOVU I METOHIJI – SMISAO UNUTRAŠNJEG I SPOLJAŠNJEG DIJALOGA O KOSMETSKOM PROBLEMU

Sažetak

Pitanje Kosova i Metohije se u istorijskom i aktuelnom vremenu u svesti građana Srbije iskazuje u izrazitom problemskom vidu. Autor polazi sa stanovišta da je razgo­vor aktera i tumača kosmetske drame, kulturna potreba i društvena vrednost, ali i neophodno sredstvo u rešavanju problema. Kosmetski problem se u skorijoj istoriji pogoršavao od poremećenih srpsko/albanskih odnosa u pokrajini, do agresije NATO, secesije i proglašenja nezavisnosti lažne države Kosovo. U osnovi kosmetskog problema nalazi se duboko ukorenjeni albanski separatizam i iredentizam. Republici Srbiji se politinki nameće stabilisanje i normalizovanje srpsko/albanskih odnosa putem srpskog priznanja nezavisnosti Republica Kosova. Zahtev za priznanjem povezuje se sa perspektivom prijema Srbije u članstvo Evropske unije. Srbiji se preporučuje što brže prilagođavanje tzv. novoj realnosti na terenu. Nasilno izmenjene okolnosti u srpsko/albanskim odnosima na Kosovu i Metohiji se među Albancima i njihovim saveznicima tumače kao nepovratne i nepromenljive. Od Srbije se traži da nasposletku potpiše sporazum u „pravno obaveznoj formi“, što znači da pravno zuvek ustali i potvrdi neprihvatljivo i neizdržljivo nacionalno, državno i geopolitičko stanje. Da bi se ostvarili pomenuti ciljevi Srbiji se nalaže promena Ustava u čijim budućim normama više ne bi trebalo da bude sadržano neotuđivo pravo na teritorijalni integritet države a time i na prostor AP Kosova i Metohija. Zato je jedan o ciljeva obnovljenog unutrašnjeg dijaloga nalaženje pogodnog modela rešavanja kosmetskog pro­blema. Primetno je da se u unutrašnjem dijalogu prepliću geopolitička rešenja sa ustavnopravnim modelima. U dosadašnjoj javnoj debati, u medijima i naučnim komunikacijama pomenuto je preko četrdesetak različitih varijanti preuređenja odnosa na KiM i u Srbiji. Ostvarenja nekih od iznešenih predloga su moguća i verovatna, a poneka koliko bizarna toliko nemoguća. Unutrašnji i spoljašnji dijalog o KiM traži znanje, strpljenje, upornost i doslednost. U odlučivanju tokom rešavanja problema KiM potrebno je birati pravo vreme. Delotvorna hrinopolitika omogućuje prihvatljivo rešenje. Stoga je potrebno odoleti evroameričkim ubrzavanjima i usporavanjima, pogotovu kada ona nisu u skladu sa procenjenim nacionalnim i državnim interesima Srbije i srpskog naroda u celini. Pasivno očekivanje ne valja, kao što nije dobro ni brzopleto i nepromišljeno donošenje odluka pre sazrevanja unutrašnjih i međunarodnih prilika. Tim više postaje upadljiva politika dvostrukih standarda, koja se prema Srbiji u vremenskom pogledu ispoljava kroz spoljašnje pritiske zarad donošenja trenutnih odluka i beskrajnog odugovlačenja u začudno nedoglednim rokovima. Protivrečnosti takve spolja generisane politike ogledaju se i u naizmeničnom spajanju i razdvajanju pitanja evrointegracija Srbije i problema Kosova i Metohije. Celokupna evroamerička strategija u tom pogledu usmerena je na promicanje pune nezavisnosti Kosova od Srbije, s ciljem da se sa takvom, upornom politikom Zapada, na raznim stadijumima i pod raznim diplomatskim nazivima, Srbija saglašava. Time se, zapravo, praktikuje realpolitika zamajavanja: „završenog posla“ i „svršene stvari“ na koju, naravno, Srbija ne bi trebalo nikako da pristane.

Ključne reči:

Reference

    1. Бојанић Бојан, „Један полед на територијалну аутономију у Републици Србији“, Српска политичка мисао, тематски број „Дилеме уставних промена у Републици Србији“, посебно издање, 2017.
    2. Бојовић Бошко, Косово и Западни Балкан, Медија центар Одбрана, Београд, 2014.
    3. Века Лина, Затвор под отвореним небом, Хришћанска мисао, Београд, 2009.
    4. Гаћиновић Радослав, „Отимање Косова и Метохије“, Српска политичка мисао, бр. 3-4, 2005.
    5. Деспотовић Љубиша, „Геополитичка судбина Косова и Метохије између евроатлантске окупације и пројекта Велике Албаније“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
    6. Калабић Радован, „Српско родољубље и Косовски завет савременог доба“. Интернет адреса: http://www.vidovdan.org/drustvo/item/71148-radovan-kalabic-srpsko-rodoljublje-i-kosovski-zavet-savremenog-doba
    7. Кнежевић Милош, „Косово и Метохија – сценарији будућности“, чланак у зборнику Косово и Метохија – изазови и одговори, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
    8. Кнежевић Милош, Крстарећа демократија. Агресија НАТО на Југославију 24. март – 11. јун 1999, ДП „Ђуро Салај“, Београд, 1999.
    9. Кнежевић Милош, Косметске теме, Лепосавић Београд, 2006.
    10. Кнежевић Милош, Отмица Косова, Институт за политичке студије, Београд, 2006.
    11. Кнежевић Милош, „Косово и Метохија у Србији Србија у Европи: критика проалбанске еристике косовског проблема“, Национални интерес, бр. 2, 2006.
    12. Кнежевић Милош, Косово дан после, Ривел Ко, Београд, 2007.
    13. Марковић Ратко, „Ка будућем уставу Републике Србије“, Српска политичка мисао, тематски број „Дилеме уставних промена у Репубилци Србији“, посебно издање, 2017.
    14. Милошевић Зоран, „Независност Космета: историјско подсећање и нова питања?“, Политичка ревија, бр. 1, 2008.
    15. Пејић Светлана, „Након ослобођења (1912-1999)“, део „Страдања“, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост, САНУ, Београд, 2017.
    16. Поповић Александар, „Бондстил главни град <независног> Косова“, НИН, 9. август 2007.
    17. Пророковић Душан, „Улога НАТО у осигуравању <државности Косова> и последице по државност Србије“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
    18. Радовановић Дејан, Ђекић Мирјана, „После усвајања Резолуције 1244 (1999-2017)“, део „Страдања“, Српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији. Идентитет, значај, угроженост, САНУ, Београд, 2017.
    19. Степић Миломир, Косово и Метохија постмодерни геополитички експеримент, Институт за политичке студије, Београд, 2012.
    20. Милован Суботић, „Конфликтни потенцијал потиснутог исламистичког екстремизма на Косову и Метохији“, Политика националне безбедности, бр. 2, 2017.
    21. Суботић Момчило, „Космет између силе и права“, Политичка ревија, бр. 1, 2008.
    22. Филимоновна Ана, „Албанизација Балкана“, у Геополитика постмодерног света, Геополитика, Београд, 2011.

     

PERIODIKA Nacionalni interes 3/2017 УДК 32(497.11):323.173(497.115) 27-61
ç