Tema broja

ČLANCI I STUDIJE pnb1/2019

PROPAGANDNA MATRICA GLOBALNIH MEDIJA U HIBRIDNIM RATOVIMA

Sažetak

Kroz kvalitativnu analizu sadržaja karakterističnih priloga i naslova svetskih medija koji su izveštavali o NATO agresiji na Jugoslaviju, autori ukazuju na primenu složenog koncepta hibridnog ratovanja u kojem se dejstvom propagande uticalo na psihološku destibilizaciju stanovništva, širenje moralne panike i lojalnost državi. Stigmatizacijom Srba krivica za razbijanje države pripisivana je samo jednoj strani. Cilj je bio smanjenje mogućnosti za otpor stanovništva. Delovanjem na emocije podsticala se unutrašnja nestabilnost. Bombardovanjem nacionalne televizije, ali i sistema releja i predajnika težilo se uništenju komunikacionog suvereniteta, čime bi medijski rat nametnut od strane 18 država bio politički opravdan. Uz lukavo plasirano mišljenje da je Jugoslavija istorijski saveznik Rusije i zemlja komunističkog karaktera, izgrađivan je mit o srpskoj nepokornosti i fatalizmu s kojim se što pre valjalo obračunati. Suverenitet države prvo je rušen u medijima, a tek, kasnije bombardovanjem i oružanom agresijom. Ukrštanjem vojnih, bezbedonosnih, ekonomskih, diplomatskih i informativnih metoda i tehnika kreirana je strateška podloga za ratove pete generacije, u kojima globalno konstruisana manipulacija postaje legitimni deo konvencionalnog ratovanja. Cilj agresora je slomiti duh napadnutog naroda, stvarnost zameniti dehumanizujućim falsifikovanim slikama, a posledice realnosti pretočiti u uzroke angažovanja.

Ključne reči:

Reference

    • Арацки, З. Транзиција медија у ери глобализације, Београд: Институт за политичке студије, 2010.
    • Бакић – Хајден, М. Варијације на тему „Балкан“, Београд: Филип Вишњић, 2006.
    • Bel, M. In Harms Way. Reflections of a War Zone Thung, London: Hamish Hamilton, 1995.
    • Брдар, М. Српска транзициона илијада: апорије демократског преображаја Србије у геополитичком контексту. Нови Сад: Stylos, 2007.
    • Волков, В. Дезинформација, Београд: Наш дом, 2002.
    • Вуковић, С. Етика западних медија, Сремски Карловци-Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2009.
    • Гаћиновић, Р. „Утицај сецесије Косова и Метохије на националну безбедност Србије“, Политика националне безбедности, год. VIII, бр. 2/2017, Институт за политичке студије, Београд, 2017.
    • Деспотовић, Љ. и Јевтовић, З. Геополитика медија, Култура полиса, Нови Сад, КАИРОС. д.о.о., Сремски Карловци, 2019.
    • Зиновјев, А. Слом руског комунизма, Београд: БИГЗ, 2003.
    • Јевтовић, З. Тоталитаризам и масмедији, Београд: Крајински књижевни круг и БИГЗ, 2000.
    • Јевтовић, З. и Арацки, З. „Глобални медији и форматирање јавног мњења“, међународни тематски зборник: Глобализација и десуверенизација, Београд: Српско социолошко друштво и Институт за упоредно право, Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 2014.
    • Јевтовић, З. „Медијски рат против Срба и Југославије“, зборник радова: Срби и пропаст Југославије, Београд: Завод за уџбенике, 2017.
    • Кесић, О. Амерички медији и рат на Балкану. Медијски рат против Срба, Београд: Танјуг, 1995.
    • Naj, Dž. J. Budućnost moći, Beograd: Arhipelag, 2012.
    • Pikar, P. „ExYougoslavie: verites et mensonges audessus d’un champ de mines“, L’ Evenement du Jeudi, 4-10.3, 1993.
    • Stover, E. Peress G. The Graves, Srebrenica and Vukovar, Scalo Verlag Ac; First Edition, 1998.
    • Stojković, B. Identitet i komunikacija, Čigoja, Beograd, 2002.
    • Чернов, А. Трагање за културним идентитомфактор медија, Београд: Прометеј, 2007.
PERIODIKA Politika nacionalne bezbednosti 1/2019 1/2019 УДК: 32.019.5:355.48(497.1)“1989/1999“ 175-201
ç