Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

PREGOVORI KAO METOD REŠAVANJA KONFLIKATA

Sažetak

Pregovaranje kao vid komunikacije, je prisutno od nastanka čoveka bez obzira da li o tome govorili kreacionisti (odnos Boga i čoveka) ili evolucionisti (odnos čoveka i čoveka). Pregovaranje kao jedna veoma značajna civilizacijska tekovina doprinosi rešavanju mnogih privrednih, političkih, vojnih, bezbednosnih i drugih problema. Proces pregovaranja predstavlja vrlo efikasan metod za rešavanje konflikata, posebno se pokazao efikasnim u rešavanju talačkih situacija. Dakle, pregovaranje predstavlja usaglašavanje idealnog ishoda sa dostižnim ishodom, pa je pregovaranje komunikacijski proces između dvoje ili više učesnika, koji nastoje da uspostave novi odnos među sobom, odnosno entitetima čije interese reprezentuju, na miroljubiv način. Povelja UN, glava 33. i Preporuka klasifikacije dokumenata iz obla­sti međunarodnog prava Saveta Evrope, preporučuju rešavanje sporova kroz: pregovaranje; dobre usluge; istraživanje; posredovanje; mirenje; arbitražu; sudsko rešavanje i rešavanje u okviru međunarodnih organizacija.

Ključne reči:

Reference

    1. Aston. C.C.: “Political Hostage – taking in Western Europe”, Conflict, London 1984.
    2. Дане Субошић, Ослобађање талаца, Глосаријум, Београд 2003,
    3. Војин Димитријевић и Радослав Стојановић, “Метод науке о међународним односима”, Међународни односи, издање, Службени гласник СРЈ, Београд, 1996.
    4. Чарлс В. Кегли Јуниор и Јуџин Р. Виткоф, Светска политика – Тренд и трансформација, ИГП Прометеј, Београд, 2006.
    5. Владимир Првуловић, Економска дипломатија, ПС “Грмеч” и Привредни преглед, Београд, 2001.
    6. Радослав Гаћиновић, Антитероризам, Драслар, Београд, 2006.
    7. Тијана Мандић, Комуникологија, издање, 6. октобар, Панчево, 1998.
    8. Иваниш Ж. Субошић Д., Безбедносно преговарање, ФЦО, Београд, 2006.
    9. Жељко Мојсиловић, Тероризам и преговарање, Центар за кризни менаџмент и преговарање, Београд, 2009.
PERIODIKA Politička revija 2/2010 УДК: 327.56:341.62 195-216
ç