Tema broja

IZ POLITIČKOG SISTEMA

PREDSEDNIK REPUBLIKE U ITALIJANSKOM USTAVNOM I POLITIČKOM SISTEMU

Sažetak

Italijanska država je, sa istorijskog stanovišta posmatrano, relativno mlada politička zajednica. Za razliku od nekih svojih suseda, velikih evropskih zemalja, koje su među prvima stvorile svoja kolonijalna carstva (na primer Španija već u 16. veku) ili koje su vladavinu apsolutne monarhije dovele do vrhunca (kao recimo Francuska u 18. veku), Italija je, slično Nemačkoj, dosta kasno, tek u drugoj polovini XIX veka ušla u proces ujedinjenja. Kada se ima u vidu ta istorijska činjenica, kao i teritorijalna veličina Italije i prilično brojno stanovništvo, logično je da su opstale do danas određene istorijske, jezičke, kulturne i geografske specifičnosti unutar zemlje koje podrazumevaju i odgovarajuće ,,neklasično’’ državno uređenje. Italija je u posleratnom periodu postala gotovo sinonim za nestabilan politički poredak i učestali pad vlada. Njen parlamentarni režim je doživeo brojna iskušenja, ali je uspeo da opstane to­kom decenija i postane svojevrsni model na evropskom tlu za jedno relativno efikasno i održivo državno uređenje. U tom kontekstu se šef države pojavljuje kao jedinstvena figura u političkom i ustavnom poretku. Mi ćemo u ovom radu kroz normativnu ana­lizu razmotriti njegova ustavna ovlašćenja, institucionalni položaj i političku praksu, uz povremene osvrte na položaj nekih njegovih kolega u Evropi.

 

Ključne reči:

Reference

    1. Andrea Morrone, „Il presidente della Repubblica in trasformazione“, Rivista, Associazione italiana dei costituzionalisti, n°: 2/2013.
    2. Charles de Gaulle, Les mémoires d’espoir, Plon, Paris, 1999.
    3. Драган Траиловић, ,,Политичка институција председника Републике у систему власти Србије’’, Политичка ревија, бр. 3/2012.
    4. Ђовани Сартори, Упоредни уставни инжењеринг, Филип Вишњић, 2003.
    5. Lexique des termes juridiques, Dalloz, Paris, 16ème édition, 2007.
    6. Massimo Luciani, ,,La parabola della presidenza della Repubblica’’, Rivista, Associazione italiana dei costituzionalisti, n°: 1/2014.
    7. Mиодраг Јовичић, Савремени федерализам, Службени гласник, Бе оград, 2006.
    8. Правна енциклопедија (први том), Савремена администрација, Бео град, 1985.
    9. Ратко Марковић, Уставно право и политичке институције, Службе ни гласник, Београд, 2000.
    10. Roberto Bin, Giovanni Pitruzella, Diritto costituzionale, Giappichelli edi­tore – Torino, Decima edizione, 2009.
PERIODIKA Politička revija 2/2014 УДК: 342.511:342.4(450) 75-88
ç