Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

PRAKSEOLOŠKI ASPEKT ARONOVE TEORIJE MEĐUNARODNIH ODNOSA

Sažetak

Realističkim teorijama međunarodnih odnosa se prigovaralo da politiku predstavljaju kao autonomnu sferu koja isključuje moralne elemente i, stoga, umanjuje veru u progres. Mnogi su smatrali da i Rejmon Aron (Raymond Aron) zastupa tu tezu, što se dubljom analizom pokazalo netačnim. Aron u određenim momentima podržava Morgentaua (Hans Morgenthau), ali i ide mnogo dalje od njega. Aron nije zagovornik pridavanja veće uloge moralnosti u međunarodnim odnosima, ali on odbija i čisto makijavelističko tumačenje međunarodnih odnosa zasnovano na borbi za moć. Aron je realista i liberal. Zastupa srednji put odnosa između morala, prava i međunarodnih odnosa. To je put tzv. „morala mudro­sti“ („morale de la sagesse“) čime pokušava da izmiri makijavelističku mudrost sa zahtevima Kantovog pacificiranog sveta. Biti na ovom srednjem putu nije nimalo lako, jer se radi o pomirenju volje u državu uz permanentno prisutnu svest o postojanju transnacionalnog društva i potrebe postojanja pluraliteta mišljenja uz neizbežni progres čovečanstva. Aron izražava pesimizam u pogledu mogućnosti da međunarodno pravo bude efikasan regulator odnosa među državama, jer ono pati od suštinske nesavršenosti. Države nisu voljne da se potčine jednom vrhovnom arbitru, a nisu ni sposobne da se potčine jednom opštem pravu. Logičan epilog ovoga je pesimizam, koji nije objektivan naučni rezultat, te je i predmet kritika teoretičara inspirisanih neo­funkcionalizmom i neoliberalizmom.

Ključne reči:

Reference

    1. Аћимовић Љубивоје, Наука о међународним односима теорије и истраживачки правци, Савремена администрација, Београд, 1987.
    2. Aron Raymond, Études politiques, Gallimard, Paris, 1972.
    3. Aron Raymond, Histoire et dialectique de la violence, Gallimard, Paris, 1973.
    4. Aron Raymond, Paix et guerre entre les nations, Calman Lévy, Paris, 1962.
    5. Barry Buzan, People, States, Fear The National Security Problem in International Relations, Wheatshenf Books, Brighton, Sussex, 1983.
    6. Cozette Murielle, „Raymond Aron and Morality of Realism“, Research School of Australian and Asian Studies, No 5, Canberra, 2008.
    7. Fukuyama Francis, La fin de l’histoire et le dernier homme, de l’an­glais par Denis-Armand Canal, Flammarion, Paris, 1992.
    8. Morgenthau Hans, In Defence of National Interest: A Critical Examina­tion of American Foreign Policy, University Press of America, DC Was­hington, 1982.
    9. Словић Срђан, „Традиционални концепт односа између силе, моћи и националног интереса у међународним односима“, Политичка ревија, бр. 3/2010, Институт за политичке студије, Београд 2010.
    10. Вујадиновић-Милинковић Драгица, Политичке и правне теорије, Правни факултет, Београд, 1996.
    11. Walzer Michael, Just and Unjust Wars: A Moral Argument with Histori­cal Illustrations, Basic Books, New York, 1992.
PERIODIKA Politička revija 1/2014 УДК: 327:32.01 177-189
ç