Tema broja

PROBLEM BEZBEDNOSTI U PROCESU MEĐUNARODNIH INTEGRACIJA

POLITIČKE POSLEDICE ALBANSKOG NASILJA NA BALKANU

Sažetak

Ovaj rad je pokušaj autora da ukažu na političke posledice dugotrajne primene nasilja na Balkanu od strane albanskog separatističko terorističkog pokreta prema Srbima. Takođe, da se ukaže na velike greške zapadnih sila koje su u kontinuitetu ohrabrivale Albance na Balkanu da primenjuju nasilje. U drugoj polovini XX veka, one su najdirektnije podsticale nacionalnu prepotentnost Albanaca, ohrabrujući ih da sprovode albanoteror čija je ideologija albanizam a forma ultradesni ili fašisoidni terorizam i to najintenzivnije u drugoj polovini XX i na početku XXI veka kada političke posledice toga nasilja upozoravaju i prete bezbednosti regiona. Pretnja bezbednosti Balkana je na početku XXI veka još izraženija, a nasilje nad Srbijom od strane nekih zapadnih sila još intenzivnije. Od nastanka Srpske države na Balkanu Srbi su se uvek borili samo za postojanje i opstanak. Analizom istorijskih dokumenata o proterivanju Srba sa Kosova i Metohije u poslednja tri veka (1690-2006) može se zaključiti da je iz nekadašnje Stare Srbije (današnje Kosovo i Metohija), nasilno proterano oko 1 150 000 Srba, da ih je oko 200 000 pobijeno i 150 – 200 000 arbanizovano, odnosno prevedeno u islamsku veru. U srednjem veku nije postojalo posebno ime za ovu pokrajinu, osim opšteg imena Srbija. Na početku XXI veka albanski separatističko teroristički pokret predstavlja veliku pretnju bezbednosti na Balkanu, posebno nakon otimanja uz pomoć njihovih zapadnih saveznika 10887 kvadratnih kilometara teritorije Srbije. Srbi imaju ustavno i istorijsko pravo na Kosovu i Metohiji, koje je uvek starije od etničkog prava, a i međunarodno pravo je na strani Srbije, jer Povelja OUN zabranjuje nasil­no otimanje delova suverenih zemalja. Brojnost jedne nacionalne zajednice se ne određuje njenim brojnim stanjem u okviru jednog dela države, već njenim brojnim stanjem u okviru cele države, pa i na osnovu tog kriterijuma Albanci su nacionalna manjina u Srbiji. Nigde u svetu do sada nacionalna manjina nije imala pravo na svoju državu. Jedna nacionalna zajednica ne može sama za sebe određivati da li je narod ili nacionalna manjina. Političke posledice delovanja albanskog separatističko terorističkog pokreta na Balkanu na početku XXI upozoravaju OUN i EU, jer se dezintegracioni procesi na Balkanu po njihovom mišljenju još nisu završili, a poznato je da svako menjanje granica prate dugotrajni i isrpljujući ratovi.

Ključne reči:

Reference

    1. З. Бжежински, Амерички избор: глобална доминација или глобално вођство, ЦИД, Подгорица, 2004.
    2. P. Huntington, „The Lonely Superpower“, Foreign Affairs, 1999, vol. 78, no. 2, p. 35-49.
    3. M. Gallois, «Vers une predominance allemande», Le Monde, 16. July, 1993.
    4. П.М. Галoа, «Стратегија на Балканском тлу», Смисао, Београд, 1/1997.
    5. H. Kissinger, Simon Schuster, Diplomacy, New York, 1994.
    6. N.Spykman, America’s Strategy in World Politics: The United States and the Ba­lance of Power, Harcourt, Brace & Co., New York, 1942.
    7. М. Марковић, «Нови светски поредак», у Зборник радова Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд 1997.
    8. Ј. Илић, «Балкански геополитички чвор и српски етнички простор», у Зборник радова Геополитичка стварност Срба, Институт за геополитичке студије, Београд, 1997.
    9. М. Вучинић, Зашто Косово не може да буде република, НИП Пословна по­литика, Београд, 1990.
    10. Д. Јаковљевић, Тероризам с гледишта кривичног права, Службени лист СРЈ, Београд, 1997.
    11. Велика Албанија – замисли и могуће последице, Институт за геополитичке студије, Београд, 1998.
    12. Тероризам на Косову и Метохији, Бела књига СМИП-а СРЈ, Београд, 1998.
    13. Д. Богдановић, Књига о Косову, Народна књига, ВИЗ, Београд, 1999.
    14. Р. Видачић, О коренима сепаратизма и тероризма на Косову, Службени лист СРЈ, Београд, 2000.
    15. Љ. Митровић, «Балкан у светлу савремених процеса глобализације», Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 3-4/1997.
    16. Душко Томић, Косовска криза и нови светски поредак, ГП Нови дани, Београд, 2000.
    17. B. Поповић, «Прошлост Косова и Метохије упозорење за будућност», у зборнику радова Косово и Метохија, изазови и одговори, Институт за геопо­литичке студије, Београд, 1997.
    18. Н. Андрић и С. Крсмановић, «Убијање као ‘колатерална штета’», Нови гласник, Војно издавачки завод Београд, бр. 5/2000.
    19. М. Степић, «Перспективе Косова и Метохије у контексту глобалних геополитичких концепција», у Срби на Косову и у Метохији, зборник радова са научног скупа одржаног у Косовској Митровици 27-29. маја 2006. године, 2006, стр. 259-281.
    20. Меморандум о Косову и Метохији светог архијерејског сабора Српске православне цркве, Београд, 2003.
    21. Бела књига Владе Србије о тероризму на Косову и Метохији, Београд, 2003.
    22. Р. Гаћиновић, Отимање Косова и Метохије, НИЦ Војска, Београд, 2004.
    23. Р. Гаћиновић, «Косово и Метохија – изазови и одговори», у Космет – Гордијев чвор, тематски зборник радова, Ј. Ћирић (ур), Институт за упоредно пра­во, Београд, 2008, стр. 21-52.
    24. Р. Гаћиновић, ,,Политичка пропаганда – ефикасно оружје савременом рату’’, Српска политичка мисао, бр. 2/2011, Институт за политичке студије, Београд.
    25. C. Љепојевић, Косово и Метохија, Новинска агенција Танјуг, Политика НМ, Београд, 2006.
    26. З. Обреновић, «Угрожавање новог светског поретка», Српска политичка ми­сао, бр. 3-4/1997.
    27. Ј.Н. Деретић, Срби и Арбанаси, Народна библиотека Србије, Београд, 2005.
    28. Ј. Гускова, Историја југословенске кризе 1990-2000, ИГАМ, Београд, 2003.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2012 УДК 323.285(497.115):32(497) 133-155
ç