Tema broja

ČLANCI I STUDIJE

POLITIČKA PROPAGANDA – EFIKASNO ORUŽJE U SAVREMENOM RATU

Sažetak

Propaganda je izraz latinskog porekla i potiče od glagola propagare, koji u srpskom prevodu znači: širiti, rasprostirati. Sinonim za propagandu je termin propagacija, takođe izveden iz glagola propagare. Ovaj termin je ustanovljen 1622. godine. Naime, to se dovodi u vezu sa poznatom uredbom pape Gregora XV, kojom se ustanovljava jedna vodeća papska ustanova za širenje katoličke vere (Congregatio de propaganda Fide). Ako se prihvati stanovište da propaganda predstavlja veštinu i metod ubeđivanja ljudskih grupa ili pojedinaca može se govoriti da je nastala pre međunarodnih odnosa. To znači da je čovek primenjivao propagandne postupke u međunarodnim odnosima od njihovog nastanka. Propaganda se primenjuje u svim sferama društvenog života, a njena uloga je najznačajnija u ratu, jer je rat specifični oblik društvenog sukoba konflikta, koji sadrži određene vojne i najviše društvene aktivnosti. To je društveno stanje u kome oštri konflikti sa nekom grupom spolja (država, savez država) ili oštri unutrašnji konflikti nalaze izlaz u oružanom sukobu. Ratna propaganda predstavlja sva obaveštenja, ideje, učenja ili specijalizovani način ubeđivanja koji služi postizanju određenih ratnih ciljeva, a namenjeni su da utiču na mišljenje, raspoloženje i držanje ljudi radi izvlačenja posrednih ili neposrednih koristi.

Ključne reči:

Reference

    1. Большая Энциклопедия, том 35, 2. изд., Москва 1955.
    2. Гаћиновић, P.: Тероризам и пропаганда, Младост, Београд, 1994.
    3. Гаћиновић, Р.: Пропаганда у служби психолошког терора, Безбедност 1/1994.
    4. Стајић, Љ., Гаћиновић, Р.: Увод у студије безбедности, Драслар, Београд, 2007.
    5. Поповић Н., „Рат и медијски рат“, Војно дело, бр. 1/1996.
    6. Љубисављевић Б., Гласине као средство психолошког рата, Војно дело, бр. 45/1998.
    7. Енциклопедијски лексикон, т. 27, Интерпрес, Београд, 1999.
    8. Михаиловић, В.: Пропаганда и рат, ВИЗ, Београд, 1984.
    9. Харт, Л.,: Мач и перо, ВИЗ, Београд, 1985.
    10. Мићовић, В., Оруч, М.: Југославија и инострана пропаганда, Танјуг, Бе­оград, 1971.
    11. Мркић, С., Прелевић, М., Беговић, А.: Tеорија орату, ВИЗ, Београд, 1978.
    12. Милковић, Д.: “Гласине”, Војна психологија, МО РХ, Загреб, 2005.
    13. Хобсбаум, Е., Глобализсција, демократија и тероризам, Архипелаг, Београд, 2008.
    14. Grotius, H., The Law of War and Peace, Indiannapolis, Bobbs Merrill, 1962.
    15. Клаузевиц, К.: О рату, Војно дело, Београд, 1951.
    16. Лукић, Р.: Основи социологије, Универзитет у Београду, 1962.
    17. Тадић, Д.: Пропаганда, Спектрум, Београд, 2005.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2011 УДК: 32.019.5:355.01 149-168
ç