Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

ORUŽANA POBUNA – PROBLEM BEZBEDNOSTI DEMOKRATSKE DRŽAVE

Sažetak

Ovaj rad je pokušaj autora da definiše unutrašnju oružanu pobunu kao sukob koji opasno narušava kapacitet sistema bezbednosti demokratske države. U srpskom jeziku reč «sukob» znači: «oprečnost», «razmimoilaženje suprotnih gledišta (interesa)», «spor», «svađa», «neprijateljski oružani sudar», «okršaj» i sl. Osnove filozofskog shvatanja sukoba postavio je Heraklit. Sve se neprekidno menja i svaka promena predstavlja sredinu između dva suprotna stanja. Sukob je opšta pojava i sve se rađa u sukobu i nužnošću. Savremene teorije o društvenim sukobima mogu se klasifikovati na one koje sukobe shvataju kao patološko stanje društvenog organizma, ili kao činjenicu života pojedinaca i kolektiviteta, kao i teorije koje izučavaju sukobe kao proces ili određeno stanje. Unutrašnja oružana pobuna spada u sukobe srednjeg intenziteta sa težnjom da preraste u građanski rat ili usta­nak. Međutim, savremeno pravo podvlači razliku između pobune i građanskog rata. Savremeni sistem međunarodnog prava pobunu smatra unutrašnjom stvari države i u njenoj je isključivoj nadležnosti. Dakle, pobuna predstavlja odloženu vojnopolitičku aktivnost usmerenu ka ostvarivanju potpune ili delimične kon­trole resursa zemlje upotrebom neregularnih oružanih snaga ili ilegalnih političkih organizacija.

Ključne reči:

Reference

    1. Вишњић, Д., Научна изграђеност теорије стратегије (докторска дисертација), Војна академија, Београд, 2003.
    2. Милашиновић, Радомир М., Милашиновић, Срђан М, Увод у теорије конфликата, Факултет цивилне одбране, Београд, 2004.
    3. Rummel, Rudolph Ј., Understanding Conflict ang War: Societes, Politics and Con­flict, The Free Press, New York, 1996.
    4. Coser, Louis, Functions of Social Conflict, The Free Press, New York, Cohtier Macmillian Ltd, London, 1996.
    5. Хераклит, Фрагменти, Графос, Београд 1979, (фрагмент 30)
    6. Rapoport, A.: Models of Conflict; Cataclysmic and Strategic, London, 1966.
    7. Boulding, Kenneth, Conflict and Defense: A Ceneral Theory, Harper & Brothers, New York, 1962.
    8. Радослав Гаћиновић, „Управљање кризама“, Политичка ревија, 1/2010, Бео­град, ИПС.
    9. Видаковић, Јозо, Друштвени конфликти – Босна и Херцеговина, Завод за уџбенике и наставна средства, Српско Сарајево, 2003.
    10. Голенкова, З. Т “Социјалне неједнакости и социјални конфликти”, Зборник: Социјални конфликти у земљама транзиције, Институт друштвених нау­ка и др., Београд, 1996.
    11. Хантингтон, Семјуел П. Сукоб цивилизација и преуређење светског поретка, ЦИД, Подгорица, 1998.
    12. Vuko Gozze-Gučetić, ‘’Међународноправна заштита учесника у унутрашшњи оружаном сукобу’’, Анали Правног факултета у Београду, јануар-јун 1972.
    13. Мирослав Шулаја, Борци у унутрашњим оружаним сукобима и међународно право, ИМПП, Београд, 1985.
    14. Смиља Аврамов, „Регуларна армија и побуњеници“, Војно дело, 4/99, Београд,
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2011 УДК: 323.27:355.01 277-293
ç