Tema broja

OGLEDI I STUDIJE

ORGANIZOVANI KRIMINAL: NEVOJNA PRETNJA NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI

Sažetak

Kroz čitavu istoriju, primarna pretnja po bezbednost jedne države dolazila je od strane vojnih potencijala suprotstavljenih država ili vojnih koalicija. Poslednje dekade donose nam izmenjene okolnosti, u kojima je sve veća pretnja po nacionalnu bezbednost kreirana od strane nedržavnih aktera. Ovaj rad u prvi plan ističe negativne efekte organizovanog kriminala, koji predstavlja osnovnu nevojnu pretnju po nacionalnu bezbednost, te konstantnu i slojevitu opasnost koju je izuzetno teško prepoznati i na nju adekvatno reagovati. Organizovani kriminal predstavlja kompleksnu pojavu u savremenom društvu ne samo po širokom spektru pojavnih oblika oličenih u brojnim krivičnim delima, već i zbog činjenice da njegovo delovanje proizvodi direktne negativne posledice na ekonomski sistem države, samim tim i na donošenje najvažnijih državnih odluka u sferi privredno-političkih odnosa, ali i u sektoru bezbednosti. Autor analizira pojavne oblike i karakteristike savremenog organizovanog kriminala, kao i genezu ove negativne pojave sa kojima se susreću sve države sveta. Takođe, istaknuta je i multidimenzionalnost posledica koje brojni pojavni oblici organizovanog kriminala imaju po bezbednost države na nacionalnom nivou, ali i na nivou međunarodne zajednice. Konačno, istaknuta je neophodnost interdisciplinarnog pristupa u teorijskom izučavanju ove negativne društvene pojave, kao i neophodnost saradnje na globalnom nivou kako bi se pasivizirali negativni efekti delovanja organizovanih kriminalnih grupa.

Ključne reči:

Reference

    • Abadinsky, Howard. 1981. Organized Crime, Chicago: Nelson-Hall.
    • Albanese, Jay S. 2004. “North American Organised Crime”. Global Crime, 6 (1): 8-18. DOI: 10.1080/1744057042000297945.
    • Block, Alan A., and William J. Chambliss. 1981. Organized Crime. New York: Elsevier.
    • Bošković, Milo. 2003. Transnacionalni organizovani kriminalitet. Beograd: Policijska akademija.
    • Bošković, Milo, i Zdravko Skakavac. 2009. Organizovani kriminalitet: Karakteristike i pojavni oblici. Novi Sad: Fakultet za pravne i poslovne studije.
    • Bošković, Mićo. 2004. Organizovani kriminalitet i korupcija. Banja Luka: Visoka škola unutrašnjih poslova.
    • Bošković, Mićo, i Dragomir Jovičić. 2002. Kriminalistika metodika. Banja Luka: Visoka škola unutrašnjih poslova.
    • Cressey, Donald. 1969. Theft of the Nation: Structure and Operations of Organized Crime in America, New York: Transaction Publishers.
    • Cressey, Donald. 1972. Criminal Organization. New York: Harper & Row.
    • Dimić, Miodrag. 2019. „Zloupotreba kriptovaluta.ˮ Nacionalna bezbednost 6 (10): 59–76. UDK: 336.741.1:004 336.741.1:343.85.
    • Domazet, Siniša, i Zdravko Skakavac. „Fišing” ‒ Izazov u zaštiti bezbednosti podataka korisnika interneta.ˮ Srpska politička misao  63 (1): 189–207. DOI: https://doi.org/10.22182/spm.6312019.10.
    • Đukić, Stanimir. 2016. „Posledice organizovanog kriminaliteta po nacionalnu bezbednost.” Vojno delo 7 (2016): 85–102. DOI:10.5937/vojdelo1607085D.
    • Europol Convention. 1995. Official Journal of the European Communities No C 316/ 1, Council Act of 26 July 1995, drawing up the Convention based on Article K. 3 of the Treaty on European Union, on the establishment of a European Police Office (95/C 316/01), p. 1-32.
    • Fijnaut, Cyrille, and Letizia Paoli. 2007. Organized Crime in Europe: Concepts, Patterns and Contol Policies in EU and Beyond, Berlin: Springer Science & Business Media.
    • Giraldo, Jeanne, and Harold Trinkunas. 2010. Terrorism Financing and State Responses: A Comparative Perspective. Redwood: Stanford University Press.
    • Hagan, E. Frank. 2010. Crime Types and Criminals. Thousand Oaks, California: SAGE Publications.
    • Ignjatović, Đorđe. 2009. Teorije u kriminologiji. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
    • Ignjatović, Đorđe. 2015. Kriminologija. Beograd: Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
    • Mijalković, Saša. 2015. Nacionalna bezbednost. Beograd: Kriminalističko-policijska akademija.
    • Mijalkovski, Milan. 2010. Terorizam i organizovani kriminal. Beograd: Fakultet bezbednosti.
    • Paoli, Letizia. 2002. “Paradoxes of organized crime.” Crime, Law and Social Change, 37 (1): 51-97. DOI: 10. 1023/A:1013355122531.
    • Paoli, Letizia, and Tom Vander Beken. 2014. “Organized Crime: A Contested Concept.” In: Oxford Handbook of Organized Crime, ed. Letizia Paoli, 13-31. Oxford: Oxford University Press.
    • Pavlićević, Predrag. 2017. „Terorizam i organizovani kriminal: analiza i procena rizika.ˮ Nacionalna bezbednost 4 (6): 34–56. UDK: 323.285:343.02.
    • Simeunović, Dragan. 2018. „Fenomen granica.” Srpska politička misao 61 (3): 9–25. DOI: http://doi.org/10.22182/spm.6132018.1.
    • Thrasher, Frederic Milton. 1927. The Gang. Chicago: University of Chicago Press.
PERIODIKA Srpska politička misao 2/2020 2/2020 УДК 343.9.02:355.02 327-343
ç