Tema broja

PRAVO I POLITIKA

ODNOS PRAVA I POLITIKE KAO DRUŠTVENIH PODSISTEMA I MOGUĆA (USTAVNA) GRANICA IZMEĐU NЈIH

Sažetak

U radu je analizom odnosa prava i politike utvrđeno, da, pravo i politika, u vreme njihovog nastanka, nisu bili diferencirani, nego su oba sistema imala formalni izvor u suverenoj vlasti vladara. I ako, se kasnije, sa jačanjem pravne regulacije u društvu, pravo sve više formira kao sistem koji je nezavisan od politike, ipak, i politički uticaj u društvu takođe jača, kao posledica moći kojom politički organi raspolažu, a sa ovim i opasnost da funkcionisanje prava bude ugroženo uticajem politike. Stoga je cilj ovog rada da se analizom odnosa prava i politike utvrdi najdelotvorniji način ograničenja politike, kojim se ne ugrožava delotvornost politike ka društvenog podsistema, ali istovremeno i postavljaju ograničenja politici kako ne bi njenim jačanjem nastala opasnost po pravnu državu. U istraživanju su korišćeni čisto logički metodi: analiza i sinteza, indukcija, dedukcija, apstrakcija i generalizacija, pravno – logički metodi: normativni i dogmatički, kao i istorijski i sociološki metod. Istraživanjem kroz ovaj rad, došli smo do zaključka da aktivnost političkih organa mora da bude pravno regulisana, u meri koliko je to moguće, i ukoliko se ne narušava nužna mera funkcionisanja političkih organa, kao i da to mora biti učinjeno ustavnim normama, kao garancijama nametnutim od strane predstavničkih organa i naroda.

Ključne reči:

Reference

    1. Арон Ремон, Демократија и тоталитаризам, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1997.
    2. Векио дел Ђорђо, Право, правда и држава, Београд, 1999.
    3. Вујадиновић Драгица, „Теорија система, Никлас Луман и друштвена регулација као систем“, Социјалне и правне теорије, Хрестоматија, Правни факултет Београд, 1992.
    4. Данић Данило, О судској власти, Штампарија Ж. Маџаревић, Београд, 1932.
    5. Келзен Ханс, Општа теорија права и државе, Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1951.
    6. Лукић Радомир, Теорија државе и права, Теорија државе, Завод за уџбенике и наставна средства: БИГЗ, Београд, 1995.
    7. Луман Никлас, Теорија система, сврховитост и рационалност, Загреб, Љубљана, 1981.
    8. Луман Никлас, Друштвени системи, Основи опште теорије, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001.
    9. Радбрух Густав, Филозофија права, Нолит, Београд, 1980.
    10. Хабермас Јирген, Рацингер Јозеф, Дијалектика секуларизације, Досије, Београд, 2006.
    11. Хабермас Јирген, Постнационална констелација, Откровење, Београд, 2002.
    12. Хумболт фон Вилхелм, Идеје за покушај одређивања граница делотворности државе, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 1991.
    13. Brassloff Stephan, Die Rechtssicherheit, Verlag von Moritz Perles, Wien und Leipzig, 1928.
    14. Habermas Jürgen, Luhmann Niklas, Theorie der Gesellschaft oder Socialtechnologie, Theorie – Diskussion, Suhrkamp Verlag, Frankfurt am Main, 1971.
PERIODIKA Srpska politička misao 3/2017 УДК 340.12:321.01 115-130
ç