Tema broja

POLITIČKA TEORIJA I NEOLIBERALNI MODELI spm4/2018

ODNOS POLITIKE I STRATEGIJE: REAFIRMACIJA STRATEGIJSKIH STUDIJA?

Sažetak

Rad usmerava pažnju naučne i stručne javnosti na značaj proučavanja strategije i obnavljanje strategijskih studija. Autor polazi od pretpostavke da je strategija neraskidivo povezana sa politikom i da je proučavanje, ispravno tumačenje i primena principa i načela ove nauke i veštine linija opstanka, ali i prosperiteta i nacionalnog uzdizanja država. Pritom, u radu autor strategiju posmatra kao nauku i veštinu upotrebe ostvarenih pobeda za postizanje ciljeva politike. Prikazan je teorijski okvir strategije i velike strategije, njihovi činioci i sfera (polje) primene. Velika strategija se prikazuje kao najviši tip strategije koja usklađuje i usmerava sve resurse države i tako obezbeđuje njen opstanak u međunarodnim odnosima. Predstavljena je sinergija i prožimanje strategije, velike strategije i politike u miru i ratu. Autor zaključuje da su strategija, velika strategija i politika tesno povezane, kao i da donosioci političkih odluka i komandanti moraju do detalja poznavati njihove odnose i zakonitosti. Takođe, autor ističe potrebu proučavanja strategijskih studija i ukazuje na njihovu obnovu u budućnosti. Naime, prema autorovom mišljenju u svetlu „ubrzanih“ međunarodnih odnosa sa učestalim sukobima, ratovima i intervencijama, strategijske studije imaju zadatak da rasvetle brojna pitanja upotrebe vojnih i nevojnih snaga.

Ključne reči:

Reference

    • Анђелковић Јован, Појмови из ратоводства, Државна штампарија Београд, 1876.
    • Арон Ремон, Мир и рат међу нацијама, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Нови Сад, 2001.
    • Божић Немања, Послератна глобална стратегија САД, Институт за међународну политику и привреду, Београд, 1974.
    • Бофр Андре, Увод у стратегију, ВИЗ, Београд, 1968.
    • Врачар Милинко, Шарановић Јованка, „Трансформација рата на размеђу 20. и 21. века“, Српска политичка мисао, Vol. 60, No. 2, стр. 135–153.
    • Вукадиновић Радован, Нуклеарне стратегије и међународни односи, Политичка култура, Загреб, 2006.
    • де Жомини, Анри, Преглед ратне вештине, Геца Кон АД, Београд, 1938.
    • Ерл Едвард Мид, Творци модерне стратегије, предговор нашем издању, Војна библиотека, Војно дело, Београд, 1952.
    • Кастекс Раул, Стратегијске теорије, Војно дело, Београд, 1960.
    • Леер Генрих Антонович, Стратегия (тактика театра военных действий), Санкт Петербург, 1885–1898.
    • Мала енциклопедија Просвета, општа енциклопедија, четврто издање, део 1 (А–Ј), 1986.
    • Мишић Р. Живојин, Стратегија – вештина ратовања, предавања на Вишој школи Војне академије од 1898.−1904. године, штампарија Давидовић, Београд, 1907.
    • Сакан Момчило, „Дефинисање стратегије“, Војно дело, бр. 2–3, 2002, стр. 215–230.
    • Свечин А. Александар, Стратегија, ВИЗ, Београд, 1956.
    • Симић Драган, Светска политика, Факултет политичких наука, Чигоја штампа, Београд, 2009.
    • Соколовски Василиј Данилович, Војна стратегија, ВИЗ, Београд, 1965.
    • Стојковић, Биљана, „Различити приступи употреби појма стратегија у савременом добу“, Војно дело, бр. 3, 2009, стр. 241–269.
    • Стокић Станојло, Рат и ратовање, друга свеска: трећи део: употреба војске: први одељак: тактика, Београд: Краљевско-српска државна штампарија, 1885, репринт, ВИЗ, Београд, 2004.
    • Тзу Сун, Умеће ратовања, Алнари, Моно и Мањана, Београд, 2002.
    • фон Клаузевиц Карл, О рату, редакција Војног дела, Београд, 1951.
    • Харт Лидел, Стратегија посредног прилажења, редакција Војног дела, Београд, 1952.
    • Balzacq Thierry, Dombrowski Peter, Reich Simon, “Is Grand Strategy a Research Program? A Review Essay”, Security Studies, Vol. 24, No. 1, 2018, стр. 1–29.
    • Baylis John, “The Continuing Relevance of Strategic Studies in the Post-Cold War Era”, Defence Studies, London, Vol. 1, No 2. Spring 2001, стр. 1–14.
    • Betts Richard K., “Should Strategic Studies Survive?”, World Politics, Vol. 50, Issue 1, October 1997, стр. 7–33.
    • Duyvesteyn Isabelle, Jeffrey Michaels H., “Revitalizing Strategic Studies in an Age of Perpetual Conflict”, Orbis, winter 2016, стр. 22–35.
    • Duyvesteyn Isabelle, Worrall James E., “Global strategic studies: a manifesto”, Journal of Strategic Studies, Vol. 40, Issue 3, 2017, стр. 347–357.
    • Ejdus Filip, Međunarodna bezbednost: teorije, sektori i nivoi, Službeni glasnik, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beograd, 2012.
    • Gray Colin S., Modern Strategy, Oxford University Press, Oxford, 1999.
    • Herberg-Rothe Andreas, “Clausewitz’s Concept of Strategy – Balancing Purpose, Aims and Means”, Journal of Strategic Studies, Vol. 37, Nos. 6–7, 2014, стр. 903–925.
    • Kennedy Paul, “Grand Strategies in War and Peace: Towards a Broader Definition” in: Grand Strategies in War and Peace, (ed. Paul Kennedy), Yale University Press, 1992.
    • Lišanin Mladen, “What is the Obama Doctrine, and Has There Ever Been One?”, Serbian Political Thought, Vol. 14, No. 2, 2016, стр. 115–120.
    • Luttwak Edward N., Strategy: The Logic Of War And Peace, Revised And Enlarged Edition, The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2003.
    • Miller Gregory D., Rogers Chris, Park Francis J. H., Owen William F., Meiser Jeffrey W., “A Dialogue On Strategy, On Strategy as Ends, Ways, and Means”, Parameters, Vol. 47, No. 1, Spring 2017, стр. 125–131.
    • Staguhn Gerhard, Knjiga o ratu, Zašto ljudi ne mogu živjeti u miru, Mozaik knjiga, Zagreb, 2007.
    • Strachan Hew, “The lost meaning of strategy”, Survival: Global Politics and Strategy, Vol. 47, No. 3 Autumn 2005, стр. 33–54.
    • Vennesson Pascal, “Is strategic studies narrow? Critical security and the misunderstood scope of strategy”, Journal of Strategic Studies, Vol. 40, Issue 3, 2017, стр. 1–34.
    • von Clausewitz Carl, On War I, London, 1962.
    • Wylie John, Military Strategy – A General Theory of Power Control, Rutgers University Press, New Brunswick, 1967.
PERIODIKA Srpska politička misao 4/2018 4/2018 УДК 321.01:355.43 77-94
ç