Tema broja

PROTIVREČNOSTI GLOBALIZACIJE I MODELI MEĐUNARODNIH INTEGRACIJA

OBAVEŠTAJNI RAD TURSKIH SLUŽBI NA PROSTORU „ZAPADNOG BALKANA“

Sažetak

Ovaj rad bavi se delovanjem obaveštajnog aparata Turske Republike u cilju ostvarivanja uticaja Turske, preko obaveštajnog sektora, na društvene, političke i ekonomske prilike u balkanskim zemljama. U radu je najpre izložena struktura turskog obaveštajnog sektora, odnosno funkcionisanje rada njegovih upravnih institucija (Nacionalni koordinacijski obaveštajni savet, MIT) i koordinisanje rada njegovih različitih obaveštajnih jedinica. U kontekstu bavljenja turskim interesima na Balkanu, autor je, polazeći od aktuelnih određenja pojma obaveštajne službe razgraničio države koje u radu svojih obaveštajnih službi dosledno poštuju Povelju OUN, držeći se opštih normi međunarodnog prava od onih zemalja koje u svojoj obaveštajnoj delatnosti prelaze date norme, te rukovođene ciljevima osnaživanja vlastitih interesa urušavaju sisteme država u bezbednosnom okruženju, ugrožavajući njihove vitalne interese. Tumačenjem glavnih iskaza turskih zvaničnika, autor je zaključio i u nastavku teksta dosledno argumentovao svoju tezu da se u pogledu hegemonističkog pristupa zemljama Balkana Turska Republika može jasno svrstati u drugu kategoriju zemalja. To, po autoru, posebno dolazi do izražaja u odnosu prema Srbiji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Metohiji i Makedoniji. Ovakva hegemonistička koncepcija savremene spoljne politike Turske nazvana „neoosmanizam“ (Tanasković) tretira Balkan kao strateški važan prostor jer se upravo on nalazi u središtu zamišljenog prostora na kojem bi naslednici Otomanskog carstva trebalo da šire svoj uticaj. Prioritetni turski uticaj na Balkanu označen je kao ZETRA, kojim bi se geografski spojili Sarajevo i Istanbul, preko oblasti u raznim državama koje naseljava muslimansko stanovništvo. Pored navedenih političkih interesa, u ovom radu predstavljene su i druge hegemonističke ambicije Turske u odnosu prema Balkanu, razvrstane u četiri pravca delovanja njenog obaveštajnog sektora. Uz već izloženi politički smer delovanja, posredstvom pomaganja i jačanja političkih rukovodstava balkanskih država i kvazi država koje su u prijateljskim odnosima sa Turskom (Albanija, tzv. Kosovo i Federacija u BiH) na snazi je i vrbovanje pripadnika muslimanske dijaspore sa prostora Balkana u Turskoj za delovanje u korist MIT. Veoma je važan i uticaj u sferi ekonomije, posebno tamo gde muslimansko stanovništvo čini većinu. Ništa manje važno nije ni stvaranje prostora za afirmaciju kulturnog sadržaja koji nudi Turska u balkanskim zemljama, putem kojeg se utiče na menjanje predstava o vladavini Otomanske imperije. Navodeći brojne primere za svaki od navedenih smerova delovanja turskog obaveštajnog sektora, autor je akcenat stavio na podatke vezane za dejstvovanje u Srbiji. Sve u radu izložene teze, argumenti i brojne činjenice navode na zaključak da Turska više i ne skriva svoje hegemonističke ambicije prema određenim prostorima među kojima je Balkan glavna tačka, te da je kao respektabilna vojna i privredna sila apsolutno u mogućnosti da putem svoje obaveštajne mreže utiče na društvene a posebno ekonomske tokove balkanskih zemalja.

Ključne reči:

Reference

    1. Бугарчић Бојан, „Доктрина нове турске моћи“, предговор српском издању Ахмет Давутоглу, Стратегијска дубина – Међународни положај Турске, ЈП Службени Гласник, Београд, 2014.
    2. Говор Реџепа Тајипа Ердогана у Призрену 23.10.2013. године, Erdogan: Kosovo je moja druga zemlja, Internet, http://www.blic.rs/vesti/politika/erdogan-kosovo-je-moja-druga-zemlja/f5h1ezy, 23/10/2013.
    3. Давутоглу Ахмет, Стратегијска дубина – Међународни положај Турске, ЈП Службени Гласник, Београд, 2014.
    4. Мијалковски Милан, Обавештајне и безбедносне службе, Службени гласник, Београд, 2009.
    5. Милошевић Милан, Срећковић Зоран, Безбедносне службе света, Војноиздавачки завод, Београд, 2010.
    6. Пророковић Душан, Геополитика Србије – Положај и перспективе на почетку 21. века, ЈП Службени гласник, Београд, 2013.
    7. Танасковић Дарко, Велики повратак Турске? Неоосманизам или Исламизам, ЈП Службени гласник, Београд, 2015.
    8. Танасковић Дарко, Неоосманизам – доктрина и спољнополитичка пракса, ЈП Службени гласник, Београд, 2011.

     

PERIODIKA Srpska politička misao 4/2016 УДК 327.84+355.40(560:497-15) 203-216
ç