O POLITIČKOM POLOŽAJU MAĐARSKE MANJINE U SRBIJI

Momčilo Subotić

Sažetak

Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara Šandora Pala je nekoliko godina po osnivanju podnela koncept tro­stepene autonomije za mađarsku manjinu u Srbiji. On obuhvata: opštine sa specijalnim statusom koje se mogu udružiti u teritorijalnu etničku autonomiju, zatim mesna ili lokalna autonomija i najzad, kao najviši nivo manjinske samouprave, personalna autonomija – politički repre­zent mađarske manjine u Srbiji. Ovaj koncept prihvatiće i druge mađarske političke stranke, kasnije osnovane, poput Stranke vojvođanskih Mađara Jožefa Kace, kasnije Ištvana Pastora, kao i Demokratska stranka vojvođanskih Mađara Andraša Agoštona, nastala cepanjem DZVM, i drugi. Statut AP Vojvodine iz 2009. godine uslišio je go­tovo sve zahteve sadržane u konceptu trostepene autonomije; njime je predviđen mađarski region od opština na severu Srbije u kojima Mađari čine većinu stanovništva, sa sedištem u Subotici, u kojoj nemaju većinu. Statut je deo koalicionog dogovora Pastor-Tadić, donet sa ciljem da pomogne u poboljšanju položaja nacionalnih manjina – ,, nacionalnih zajednica“, ali je on u srpskoj stručnoj i političkoj javnosti ocenjen kao stvaranje „države u državi“, tj. pretvaranje Vojvodine u državu nacionalnih manjina, sa re­alnom mogućnošću secesije mađarskog regiona i njegovo ppiključenje Mađarskoj. Tome u prilog ide i revizionistička propaganda aktuelne mađarske vlasti Viktora Orbana koja je Mađarima u susednim državama dala dvojno državljanstvo i nagovestila pravo njihovog učešća u parlamentarnim izborima sa kvotom političkih predstavnika u mađarskom paralamentu. Orban je rešio da uz pomoć EU izvrši teritorijalno ujedinjenje nacije, pozivajući se na ispravljanje trijanonske nepravde. U tekstu smo pokazali da „Trijanon“ nije bio ne­pravda, već da je ovaj sporazum Ugarsku sveo na Mađarsku, tj. na etnografske granice mađarske države. U radu je prezentovan položaj mađarske manjine i njeno političko organizovanje u Kraljevini SHS-Jugoslaviji, kao i njihovo učešće u Hortijevom pokušaju da genocidom i etničkim čišćenjem, koje su mađarske okupacione trupe izvršile u Bačkoj 1941-1945, revidira „Trijanon“. Na komunistički koncept autonomije Vojvodine mađarska manjina je gledala kao na „srpsku stvar“, ali je vremenom prihva­tila jer je u Srbiji ostvarila najviši stepen kulturnih, ekonomskih, političkih prava. Takva prava ne bi imala ni u matičnoj državi. Razvila je i sačuvala nacionalni identitet po najvišim evropskim standardima. Otuda je geo­politika mađarskogregiona i revizije „Trijanona“ igranje sa vatrom.

Reference

1. Бошњак Иштван, „Могућности и проблеми успостављања мањинске локалне самоуправе и персоналне аутономије у Војводини“, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, Зборник САНУ, уредници Милош Мацура и Војислав Становчић, Београд, 1996.
2. Вујић Властимир, „Свако може бити Мађар, ако то пожели“, Печат, 26. новембар 2010.
3. Вујић Властимир, „Орбанове игре са ватром“, Печат, 4. фебруар 2011.
4. Чавошки Коста, Државност Војводине и могућност сецесије, СНП „Светозар Милетић“, Нови Сад, 2008.
5. Лошонц Алпаш, „Аспекти територијалне и културне аутономије“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
6. Касаш Александар, Мађари у Војводини 1941-1946, докторска дисертација, Нови Сад, 1995.
7. Костић М. Лазо, Српска национална традиција, део: „Српска Војводина и њене мањине“, Српска радикална странка, Београд, 2000.
8. Кончар Ранко, „Споразум Цветковић-Мачек и Војводина“, Зборник Матице српске за историју, бр. 44/1991, Нови Сад, 1991.
9. Корхец Тамаш, „Границе универзалности мањинских права – о значају територије и бројчаности – са посебним освртом на право на службену употребу језика“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
10. Месарош Шандор, Положај Мађара у Војводини 1918­1-929, Нови Сад, 1981.
11. Месарош Шандор, Мађари у Војводини 1929-1941, Нови Сад, 1989.
12. Молнар Александар, „Конститутивна власт и етничка хетерогеност“, у: Положај националних мањина у Србији, Зборник САНУ, уредник Војислав Становчић, Београд, 2007.
13. Павловић Александар, „Tajна мађарског тепиха“, Печат, 4. фебруар 2011.
14. Пал Шандор, „Концепт мањинске самоуправе Демократске заједнице војвођанских Мађара“, у: Положај мањина у Савезној Републици Југославији, Зборник САНУ, уредници Милош Мацура и Војислав Становчић, Београд, 1996.
15. Пејин М. Јован, Поништење српског обележја Војводине, СНП „Светозар Милетић“, Партенон, Београд, 2011.
16. Пејин М. Јован, Срби u Мађари, Комуна, Кикинда, 1996.
17. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини, књига II, Нови Сад, 1990.
18. Поповић Ј. Душан, Срби у Војводини, књига III, Матица српска, Нови Сад, 1990.